Српски књижевни гласник

168 Српски Књижевни Гласник. живота без икаквог додира с дошљацима. Овако, то није било могуће.

Млађи Пријовић се узалуд љутио што му син, са оно нешто аустријских форината плате, готово никако не избија из рђавих кућа. Он је видео како га је било забленуло ово ново што се развијало пред њим, и за што Турци нису знали. Једна горка примамљивост је била у тим ноћним бдењима, у пијанчењу до изнурености, у непрестаном тражењу маџарских курви које су у Новој улици, у свом скотском легалу, голишаве цупкале по мушкарачким коленима или играле маџарске чардаше на својим задриглим ногама; једна страсна омамљеност је била у овом тетуравом животу која није дала да се човек отрезни и уплашено тргне с ивице провалије по којој је ишао као циркусни кловн по несигурној жици.

Пријовић је само тамно слутио опасност оваквог живљења које су окупатори штитили, и покушавао да свог сина саветима одврати од пропалих пречанки и пијанчења IO хотелима. Али, кадгод је претило да ће између њих доћи до раскида, млади човек би истурио Крауса пред себе као какав штит, и иза његових леђа гледао како отац преврће јабучицом у грлу а прави снисходљиво лице пред к. унд к. лајтнантом који је равнодушно трао нокат о нокат.

Пријовић је видео да ни ствари с Јованком нису стајале по његовој жељи. Њено забављање с Краусом било је сувише често, њена кокетерија је постала очигледна, и он је, покаткад, и нехотице видео у њеним кестењавим очима једну безобразну гордост која је с хладном презривошћу гледала на оца трговца. Она се сад одмах изјутра чешљала као да ће на улицу, облачила се у свечана одела и укочена у рибље кости „стезника“ ишла кућом с подигнутом главом, забављена, својим маштањима, не обзирући се нимало на кућне потребе. Ако је што требало урадити, опајати ствари, истрести ћилиме или опрати подове; ако је требало спремити ручак и наместити сто, она се с важном мином уклањала од посла као да се чувала да (ој се радом не претргне струк или не опрљају њени ружичасти нокти. Пријовићу, који је с болешљивим братом стењао у свом дућанчету, притиснут безобзирном конкуренцијом“ Жидова и бечке фукаре, није никако ишло у главу ово кћерино господство и није схватао каквог смисла имају за живот ударање у гитар и читање немачких књижурина. А и трошка.