Српски књижевни гласник

184 Српски Књижевни Гласник.

— — __-_-_______________-

На пример да с добрим ороди те плодом. — А љубав7 — Та глад се понајлакше сити!

Урош. Оче, не разумеш. Срцу се не влада. Цар. Но када постанеш муж краљеве кћери Ишчезнуће јаук љубавних ти јада. Урош. Зар мислиш и љубав да се скиптром мери. Цар. (Лупну рукама. Улазе пажеви.) Карту земље брже донесите. — Све ће

Свршити се лепо. Но само стрпљења.

Жене ли су циљ наш“ (Доносе карте) А ево решења. Ту је наша судба и кључ наше среће.

(Развија карту.)

Прво да се ова обиђе планина,

Па на Бизант.

Урош. (Гледа карту.) Далеко је. Цар. Зар за нас постоји сметња и даљина 7 И зар мојој вољи отело се ишта (Паж долази.) Цар. Шта је7 Паж, Томанда. Цар. Нек дође.

(Улази Томанда. То је лепа девојка од деветнаест година, сањалачких очију, жива, ведра, плаве косе, једна од оних девојака, које се могу са страшћу волети, али за којима се ипак не лудује. Поклони се.) Томанда. Наш царе,

Царица нам светла молбу за те има. Због рођака неких својих сузе таре, Јер не зна како би да помогне њима. Цар. И хоће 7 Томанда. Моли те да јој чујеш тугу, Или да к њој пошљеш ђаче перу вично Или неког старог верног слугу...

Цар. (Сину) Ти ме чекај. Добро отићи ћу лично. (Томанда пропушта цара и полази за њих.)

Урош. (За њом.) Чекај.

Томанда. ~ (Врати се.) Ти ме зовеш 2

Урош. Ти си жена ретка. Волим да те видим.

Теманда. Шта ме се то тиче“

Урош. (Збуни се.) Видиш сад не умем даље од почетка,

А сам кад сам смислим за те праве приче,