Српски књижевни гласник

188

Томанда,

Синиша. Томанда. Синиша.

Томанда. Синиша.

Синиша,

Томанда.

Синиша.

Томанда.

Синиша.

Томанда.

Српски Књижевни Гласник.

Лаж. Превара, згрчен роб што страсно сиже, Жена, крпа, круна људског понижења, И те лутке да су људског ума жиже! Сад си и ти клупче лажних усхићења, Сад си жена. Коју ни гледати нећеш. Пребацујеш. Бар да имаш сажалења. Ћутиш. Кад речи смисао окрећеш. Дрскости ! То значи, ти с љубављу кидаш. Због најмање сумње7 Тај растанак боли. (Гледа га запр: пашћено.) (Стеже груди.) Јадно моје срце, залуд, залуд ридаш. (Томанда да изиђе из коже.) (Говори свом срцу) Сабраћа твоја јаблани су голи Истом песмом плачу ко туга у мени. Нашто двор“ Весеље7 Све буја, све цвета, А у мојој души већ јесен јесени, Мре срећа и моја умиру дрвета. (Гледа у небо.) Боже, зашто сруши олтар свих идола, Да у срцу моме фијуче пустота 2 Јуче река среће, данас море бола. О и смрт је боља од овог живота. Ко би ту умео збиљу да прочита 7 Узео си маску, но истина где је“ Све је збиља. Душа лажи ми је сита У двору, у коме само плесан веје. Да. Доста је било лажи и притворства, Лик не уме више, да се срећним чини. Мучио сам себе скоро до уморства. Крај је лажи (Стеже срце) Бол је овде у дубини. (Најзад уплашсна ) Шта ти је 7 Све пусто. Досада ме стеже. Чини ми се и сам поглед ми се мрчи, А у срцу јек се ждралова разлеже. Ти ме лажеш, али усна ти се грчи,