Српски књижевни гласник

——.— =

Синиша.

Томанда. Синиша.

Томанда. Синиша.

Томанда. Синиша.

Томанда. Синиша. Томанда. Синиша.

— Урошева Женидба. 189

Не лажем, јер мрачне пронирем видике. Видиш ли, чујеш ли, како закон зове“ Сива киша роси спаљене звонике, А духови ноћи своје жртве лове. Шта 7 |

Данас кад царство наше живот значи, Кад пурпурне звезде над престолом бљеште, Данас изнад мене покров се навлачи, Данас кад фанфари на нов позив треште. Данас тутњи бакар, шлемови од нади... Чуј... „На Бизант!“ Нове славе нови венци, Шта ту мене чека 7 Нов бол нови јади. Али...

Вечни слуга у царевој сенци. (Хоће да пође.) Идем да чаробне неке нађем тице, Па да ме однесу у незнан незнану, Где пир среће звони и мру срама клице, Далеко, у неку земљу обећану ! О даље одавде где све лажју звони, Где лаж у смрт зове, где лаж у бој гони, Где се лажју рађа, живи, мре и труне. Куда 7 За Хрисантом 7

Твој савет не тражим.

Пусти да мог бола све зајече струне. Идем, у самоћи да свој бол ублажим. Девојка којој сам цео живот дао,

Баца моју љубав. рад сумње ништавне.

Стара песма. Само крај јој нисам знао. (Дрвећу.)

Будите ми од сад љубав горе тавне.

Јер ја сам изгнаник из љубавног раја,

Јер ја сам несрећник. Дајте ми склоништа. И причајте бедну песму мога краја.

И страшну срамоту мога прогоништа.

Па шта тражиш 72 Љубав. Зар је имаш мало 7 Хтео би да страдам са љубавних мука, Да целујем блато што јој с ногу спало