Српски књижевни гласник

i“

Урош. Калуђер.

Урош.

Српски Књижевни Гласник.

Неки бедник ту ће досетку да плати.

А мени све иде ко да Бог ме куне.

(Први калуђер изишао је из жбуна и убедљиво.) И куне те, сине. Грех очев испашташ. Да.

Јер знаш, наследник проклете си круне. Треба да се кајеш и много да прашташ, Да испостиш грехе нашег Господара. (Тихо.)

Колико од њега чедност женска пати. Кћи многога себра, роба и бољара, Постаде од њега к'о девојком мати. (Уздахне )

Да 4,

(Ту је већ и други калуђер.)

1. калуђер. И тако грешном сину престо даће.

Урош.

И син какве глупе сељанке без стида Ногом на честити рашки престо стаће. Буде ли то, дужност с мог се срца скида. Крв ће пасти. Мене Божја правда штити.

/. калуђер. А уз цара стоји сва нова властела П. калуђер. Лукава гомила што би власти хтела.

7. калуђер.

И Вукашин, веле, цара наговара. Веле ти си нејак, цар не можеш бити.

Урош. Чудан човек. Али вешто се претвара. Од оца, од мене траг свој уме скрити. Кога од нас лаже 7 7. калуђер. И још поред свега С ужасом се чудим царевоме смеру: Хоће папу. Људе слао је до њега, Да с народом прими католичку веру. Ужасно ! И. калуђер. Страхота! (Паж јавља.) Цар. 1. u ПИ. калуђер. Па да идемо. Он и ми се врло мало разумемо. Цар. (Наиђе. Спази их.) Камо светлост 7 (Пажени доносе снећњаке.) /. калуђер. Своје душе смерне

Склањамо понизно испред твоје круне.