Српски књижевни гласник

208 Српски Књижевни Гласник.

родним. наукама још се не зна за Дарвина и Хекла. Тек ђе: се, кад „Вила“ престане, 1869, јавити први трагови дарвинизма у нас; то ће доћи најпре од оних из редакције баш овога ; листа. У Новаковићеву преводу Шлајхерова чланка „Дарвинова теорија и наука о језику“ (Матица, 1869) чист је дарвинизам,

примењен на „благородну науку филологије“ како ју је сам“

Дарвин називао. Језици су феле, диалекти разлике међу фелама, корени ћелије; постанак језика је исто што и постанак фела, – ето у тим се идејама од прилике креће овај чланак. још

ће се један сарадник „Виле“ бавити Дарвином, исте године; “мислимо на Панту Срећковића, који је —— како су, наши ~

библиографи констатовали —— дао први превод једног одломка, из Дарвина (Србија, 1869). Доцније у седамдесетим годинама,

браћа Радовановићи — оба сарадници „Виле“ такође — даће - : >

своје преводе главних дела Дарвинових и Хеклових. За сада пак, за времена кнеза Михаила и „Виле“, интерес за природне науке своди се на Вирхова, Либига, Карла Фокта, Шлајдена' да поменемо само важније. Од свакога је преведен по један чланак у „Вили“ — код Фокта, дат је извештај о једној серији његових предавања — и махом су их преводили студенти медицине а доцније лекари. Но ти чланци нису увек чисто природњачког интереса.

Моралне и политичке науке такође су заступљене у „Вили“. Писци ове врсте, а из којих је она доносила преводе, слободоумни су, демократи, филантропи, позитивисти; те су се црте онда највише допадале младим људима. Између многих својих дела, Жил Симон написао је „Школу“, (1864) у којој се речито заузимао за бесплатну и обавезну основну наставу; „Вила“, која је волела да се бави школом, доноси један краћи одломак из те књиге (1866), као што ће идуће 1867 године донети један дужи чланак истога рода, „по једном француском писцу“, вероватно по истом. Едуард Лабуле заступљен. је чланком „Васпитање себе сама“; вредно је забележити. да су овога писца у нас популарисали махом баш сами сарадници „Виле“; Милићевић, Влад. Николић и др.! „Вила“ је попула-

! Ка библиографији Е. Лабулеа у нас. (]. Скерлић, Омладина, 252) додајмо и његову политичку сатиру „Бе ргпсе Сатсће“ (1868). Она je, преведена у Хрвата, HO/L HaCRnOBOM „Kralj kudrova“, N Pozor 188 (B-. Ујепас 1869, 142) Приказ о њој с карактеристичним наводима донела је

„Матица“ 1869 (в. чланак: „Један француски писац“); наслон је преведен „Царевић псето“.