Српски књижевни гласник

Један Стари Књижевни Лист. 209

рисала и американског економиста и социолога Хенрија Чарлса Керија (Сагеу) и донела његов чланак „Наука и методи њезини“ у преводу М. Ракића; то је у ствари једна глава из његове књиге. „Јединство закона“, коју ће доцније у целини преводити Ст. Р. Поповић и Миша Вујић. Нови правци у историји нарочито су интересовали „Вилу“.

Она се прва занима Боклом и Дрепером. Јован Виљем Дрепер ie Енглез, али је дуго живео у Лмерици. Он је природњак, . хемичар и физиолог, а писао је „Историју. умног развића · Европе“. Како сам каже, он је од студије физиологије прешао . на студију историје, хотећи да примени на човека оне исте. законе. еволуције који владају у природи. Његово је дело. добро, ван сумње, — у њему се, додуше, много. осећа. да

је писац природњак, Гали се. нашим младим људима оно... учинило као нешто изванредно; нешто што није досада било, :..

и они су га узели читати и преводити, не осврћући се има ли које обичне, просте а целе светске историје на нашем језику. Мало година пошто је изашло (1862), Мита Ракић, који ће га убрзо цело превести, штампа у „Вили“ (1868) прву главу из њега; то је први превод Дрепера у нас.

Бокл је био нарочита српска симпатија. Ни Карлајл, ни Маколе — који се тек у последње време јављају у. нас, -— . ни многи француски историци нису превођени, а Бокл јесте. „Вила“ га је пронашла једна од првих. Његова. недовршена „Историја · цивилизације у Енглеској“ изишла је 1861 (прва свеска 1857); „Вила“ је 1866 и 1867 донела две главе из његове друге књиге“: „Историју протективног духа“ и. „Јачину протективног духа“, као што је 1868 донела нарочити чланак „Историк Бокл и нови принципи историске науке“ од Ж. Жујовића. И други су га волели. Г. Ч. Мијатовић издао. је једну свеску из Боклове „Историје“, 1871, која хвата само. мали 'део, првих пет глава прве књиге. Божа Кнежевић превео је, мало: доцније, све из нова. Па и иначе, колико се негда волео и читао у нас овај енглески историк, међу младим људима! Гутала се његова књига просто. Српски превод читао се једно време, али, како није био потпун а и књига је убрзо постала. ретка, то је немачки превод слободњака и револуционара Арнолда Ругеа, кружио осамдесетих година међу. нашим великошколцима, Не само код нас, код Хрвата

гУ меке је издање Гопетапз, Сгееп « Со, 1867, у три књиге. 14