Српски књижевни гласник

212 Српски Књижевни Гласник.

_______________-___-_-_____ — — _ —

5. —; главе које су преведене не налазе се у књизи Г. Мија-

товића да би се могло сигурније помислити да је он прево-.

дилац. Ипак изгледа да је с енглеског превођено, пошто код појединих израза стоје у загради енглеске речи; колико је преводилац знао енглески, види се што је „Пе оја та иноп5“

превео са „стара начела“ (1866, 284). Примедбе испол текста ·

које су код енглеског научника врло развијене и богате, он је потпуно изоставио, што је сасвим разумљиво кад се ствар публикује у листу а не у књизи. Али, што је мање разумљиво, он је на више места знатно скраћивао сам текст, на штету излагања и често смисла. Бокл нпр. чини поређење енглеске револуције и француске Фронде. Једна од основних ствари у тој паралели то је што су вође прве били све људи нижег порекла, а вође друге скоро увек племићи. Бокл онда даје једну дугу листу енглеских имена и казује код сваког његово

занимање, а код француских имена даје све њихове племићске .

титуле. Наш преводилац изостави све те титуле, и уз то изостави целу енглеску листу, тако да читалац изгуби сву разлику ове две револуције коју је енглески историчар нарочито хтео да истакне (Пор. Вила 1867, 784, 799; Бокл П књ. 3 гл.). Уз то, француска имена рђаво су забележена: „Нуарму“ место „Ноармутије“, „Еспинанс“ место „Естисак“ (стр. 799). Или је забележено: „к. Марсељак, г. Понс и гр. Флекс“, што треба

да значи кнегињу Марсиљак, госпођу. де Понс, графицу : де .

Флекс“ (стр. 814). Главно је било превести у јужном наречју и рећи „инглиски“ место „енглески“, а ко вас пита за тачност имена и прецизност титулат7

„Вила“ је била па је и престала. Како је живела само од прет лате, јасно је било да се не може дуго одржати.

Прве године имала је око 600 претплатника, последње четврте -— owo 400; те године не би ни изишла да. је. није Коларчева задужбина потпомагала,

Била је у своје време врло добар лист, и однеговала je.

~

приличан број људи од заслуге: — Г, Ч. Мијатовић, Мита. Ракић, браћа Радовановићи и др. Била је и актуална често, и:

пратила је ствари по свету са доста пажње. Кад је у мају

1867 откривен надгробни споменик Мицкијевићу, „Вила“ је ·

истог месеца донела једну песму његову, нарочито за ту

прилику преведену. Све је то, наравно, није сачувало од.