Српски књижевни гласник

Један Стари Књижевни Лист. 211 је имао „добар део предрасуда“. Или: „он је скоро потпуно био под утицајем и влашћу оног неинтелигентног иконоклазма и анти·супернатурализма ХУШ и раног ХЈХ века“, Или: „специалисти по разним струкама гледаће на њ више као на бриљантног аматера него као на правог научника“. -· Или: „не може се баш рећи да је Бокл потпуно схватио значај историског метода;“ итд.! Али данас је таква мода, а доцније ће Бокл понова доћи до цене и признања. | Наши су волели Еокла из више разлога. Најпре што је био слободоуман; после, што је решавао и улазио у крупне проблеме; напослетку, и његов живот и начин рада могао им је изгледати симпатичан или импоновати. То што је он, као дете од дванаест тринаест година, измолио у оца да га извади из школе, па ће он сам по својој вољи читати и учити; што је, сасвим сам, и без ичијег упуства, него просто вођен својим рано сазрелим погледима, јаком вољом и лепим одушевљењем, жудно улазио у науку, боље рећи у све науке, пошто је он за све њих имао пробуђеног интереса и научне радозналости; што се одмах окружио књигама, и још врло млгд створио себи огромну библиотеку, и давао годишње по три стотине фуната тј. око педесет хиљада динара данашње вредности, на набавку књига; што је из сваке књиге гравио извод и за сваку своје личне примедбе; што је, кад још ништа није био написао, цео учени Лондоп знао за њега као за једног топзнит зегепнагит, — све те црте, тако енглеске по стилу и нарочито по размерама, морале су изгледати високе, завидне и недостижне нашим даровитим младим људима с краја прошлога века, који су једва назирали прве научне видике, а на својој ђачкој полици имали махом уџбенике, или књиге добијене као награду „за одличан успех и примерно владање“. Уз то, његова рана смрт, и трагична судбина да тако много почне и да све остави у траљама и једва почето — све је то могло изазвати нарочите симпатије и нежности у нас. Код „Виле“ као да се ипак Боклово слободоумље највише допало, пошто је узела баш оне главе из њега које се том цртом највише одликују.

Преводилац Боклов у „Вили“ није много разумевао свог аутора. Ко је то био, не види се — потписано је само слово

1 Saintsbury, A short history of English literature, 1916, 764; Sfephen, National Biography s. v. Buckloe. 14*