Српски књижевни гласник

Пустињак и Меденица. 25 обуће, загњури ми њушку међу шаке, шишти кад дише. А ја је гледам, а ја је милујем онако млађану по гипком врату. Кад јутра једног улети престрашена, а одмах за њом кроз кров проби стрела и зари се у тло. Уздрхтах бесно, крв ми се сва узбурка. Скочих и коракнух излазу, а баш један ловац испуни га свим својим неукротљивим телом, главом је додиривао попречну греду, у руци је држао запети лук наперен на дубину кућарице. Остаде нерешен угледавши ме, очи му затрепташе и збуњено и младеначки. Одманух руком, без снаге да реч проговорим толико ме је расрдила његова необазривост. Он само спусти оружје, па ми се поклони дубоко са капом кунином на прсима. Исправивши се забаци охоло главу па седе према мени крај огњишта. Тако остасмо дуго ћутећи.

— Срница је моја, рече он најзад, траг сам [0] ја открио и гонио је правилно ловачки. И ако ти је прибегла опет ћеш ми је издати.

— Можда и нећу, одговорих исто тако узношљиво; ма да, док си под овим кровом, дугујем ти свако гостољубље. У мојој земљи ловци су до скора ловили само дивље звериње, а оружјем нису скрнавили домове. Нашто да у овој огради задрхће твоја стрела. И ако сам пустиник а не борац, довољно ће бити утрине и у мени смелости да ти изађем гласно на мету.

Ловац устаде. То је био диван зеленооки младић нашега племена. Из сваког његовог покрета клицало је јунаштво. Руку дугих и тврдих, шака широких, стопала чврсто припијених уз земљу, грла подливеног крвљу. Хтеде да се извини, али да се и расплаче од горчине што то мора. Пред крај растасмо се без непријатељства; силазио је хитро низ брег. Не прође ни неколико дана па опет дође, са још два своја друга, храмајући. Онда исприча безброј незгода што му се од оног јутра догодило. Само се био удаљио тада, кад склизну низ камен и одлете ниже за две човечије висине. Ногу је изврнуо да је ужасне болове трпео, и онда се одвукао некако до пријатеља. Потом је скоро без свести остајао на сену, из дана у дан. И нигде друга два ловца најмањи лов да улове; зли људи им ноћу покрадоше оружје и још јутром под узглављем налазе склупчане змије. У том болесник усни отприлике овакав сан: пођу њих тројица у лов и улове за