Српски књижевни гласник

~. Белешке. 639 5 дин.) — Постоји већ хрватски превод овог дела (издање Модерне књижнице), он је потпунији, јер садржи и претходну историју насловног лица, дату у засебној приповетци. Хрватски превод је добар, и чак је на неколико места бољи, јер у њему одсуствују извесни неразумљиви русизми (всује м. залуд, залог м. јемство, Поленишче м. Пољак или Пољачина). Особите књижевне потребе нису, дакле, захтевале овај превод. Та приповетка је, иначе, историја једне болесне љубави између једног чедног сликара и јавне девојке, коју та љубав морално подиже; то је мотив, у основи, Госпође с камелијама,

и, са више разлика, Маноне Леско. ZN

„Опропасти античке цивилизације“. — Познати италијански историчар Гуљелмо Фереро објавио је ново дело О пропасти аншичке цивилизације. Он овако објашњује пропаст римског царства, које је било носилац античке цивилизације: „Римско Царство гледало је да помири два различна начела ауторитета : начело монархијско, које се било јако развило на Истоку, и начело републиканско, које се развило у Европи, нарочито у Грчкој и Италији, у установама античке градске државе. То измирење, коме је служио символом Гпрега(ог или рппсер5, било је увек непотпуно, јер није успело да одреди уставно начело из кога је имала да извире врховна власт те републиканске монархије. То начело није било ни наследност као у монархијама, ни један правилан избор чији поступак би био утврђен законима и традицијама као у републикама. Ипак, докле је Сенат био задржао свој стари углед и свој огромни ауторитет, он је био опште признат извор законитости за царску власт. Цар је сматран за законитог чим би га Сенат признао. И Сенат је тако успео да, по цену борби често врло жестоких и једног крвавог грађанско рата, одржи читава два века континуитет законите владе. Али кад је ауторитет Сената пао услед доласка Септима Севера и установљења праве апсолутне монархије, није више било никаквог начела јасног и чврстог за избор цара: ни наследност ни избор ни потврда Сената. Отуда криза револуција и ратова који су све разорили. Фереро се боји да и данашња цивилизација не стоји пред пропашћу, јер је светски рат уништио начело ауторитета. „Светски рат личи по својим последицима, али у великим размерама, на револуцију Септима · Севера, која је или разорила или ослабила сва начела ауто ритета и законитости који у цивилизованом друштву држе друштвени поредак. Та начела су била од две врсте: божанско право династије у великим монархијама северне и средишне Европе; воља народа у демократијама Западне Европе. Са падом царевине руске, аустро-угарске и немачке, божанско право је добило смртоносан ударац, од кога“ ће се тешко