Српски књижевни гласник

Јуче и Данас. 53

Кад се сетим да онда ареоплани улетеше светлуцајући.

Они су били тамо,

Ти дивни храбри авијатичари

Под кожним капутима.

Само смело стремити и завртати, и нека елиса хуји,

Само слободно нека је мој дух са вама.

Шта мари! Сад ћемо спустити две три гранате

Да видимо како то изгледа кад ноге лете, и главе;

Сад ћемо спустити нашу душу на конопчету

Да измеримо размак између нас, неба и земље,

Сад ћемо покушати и да умремо.

Тамо артиљерци пуне своје гиганске луле,

Њине су луле огромни топови.

Тамо нека је моја снага са вама

Да испушимо целу једну фабрику нитро-глицерина.

Ко каже да пушење шкоди младости 2

Сад су нам груди експлозивне,

Кад први дим пустимо

Угледаћемо у њему пламени пољубац,

И докле ћемо се одбацити полазећи у рај.

Ми артиљерци смо тешки сељани који димом гоне комарце;

Сва ноћ, била је ноћ електричних таласа, светлог челика и

Несавладљива кашљања,

Шлајм је био пун крви.

Сва ноћ, нека ноћ ужасно смешна:

Тениса се играју велике војске на размаку од 100 км.

Магдалена умаче своју босу ногу у облаке наше фосфорне,

Као Сузана Рембрантова каже: купатило још није довољно млако !

Онда казани захукташе јаче.

Још смрти, смрти браћо, и мало муње;

Разумимо се добро: нема се страха од тако ситних ствари.

У кругу експлозива 'аероплани играју игру пролећа.

Ko une?

Ново време.

Шта носи 7

Руке без прстију.

Јест, патрљице саме, али виолину задобисмо. Хоћемо да обновимо врло мелодичне концерте