Српски књижевни гласник

62 Српски Књижевни Гласник.

намирисана као лака жена. Данашња нова поезија је пре свега рушилачка за све што је старо, и сва је згрчена у ставу једног снажног напора да се истински нађе нешто ново. Да ли ће се успети, и када ће се успети ствар је будућности. Ма да несумњиво већ и у почетној периоди лутања и тражења, која се јавља још у првој десетини овога века, могу да се назру извесни позитивни резултати, дефинитивни закључци још не могу да се донесу. Нова поезија, и на страни и код нас, може већ свакако да покаже приличан број одличних нових песника, али је уз њих исто тако и врло велики број неозбиљних, шарлатана и мистификатора. Невероватно велики је број данас оних који се прикопчавају уз нови правац само да би се ослободили свих великих напора које стара, „класична“ форма захтева. Ти „забушанти“ у поезији, ако је допуштено тако се изразити, схватају нову форму као ослобођење од свих тешкоћа поетске технике, и без талента, под револуционарном маском, хоће лављом кожом да прикрију своје голо убоштво. Они су врло опасни за будућност нове

поезије. ' МИЛАН В. БОГДАНОВИЋ.

ЊЕГОВО ВЕЛИЧАНСТВО КРАЉ ПЕТАР.

i 1 Његово Величанство Краљ Петар 1, после дуге и тешке · болести, умро је 16 августа на Топчидерском брду. Рођен јуна 1844 у Београду, — који је напустио 1858 са својим оцем Кнезом Александром Карађорђевићем, - вратио се у Београд. јуна 1903, као изабрани краљ Србије. Миропомазан је у манастиру Жичи, а крунисан у Београду 1904. Најстарија кћи краља Николе, Зорка, постала је јуна месеца 1883 његова жена, са којом је живео на Цетињу до 1890. После њене смрти, настанио се са децом у Женеви, где му је депутација. Народнога Представништва саопштила да је изабран за краља Србије. Године 1915 повлачио се кроз Арбанију као и сви други војници, и докле год Србија није била ослобођена, пробавио је нешто на Халки немто у Солуну, где га је болест задесила.