Српски књижевни гласник

64 Српски Књижевни Гласник. COT неизгладљиве успомене из 1858; да ли уверење да треба за управљање земљом много знања, да ли што друго, -— тек он се решио да остави потпуно одрешене руке партијама у Народној Скупштини да оне воде послове у земљи. И о ту своју одлуку, за време своје десетогодишње владавине, једва да се једном огрешио. Њему је често због тога много пребацивано и из свих наших партијских логора, али данас нема политичара, који може одрицати да је краљ Петар био строго уста-– ван владалац.

Не треба мислити да је њему увек било лако чувати то своје држање. За десет година његове владавине, њему је требало и воље, и снаге да се уздржава, да ћути. У владама. од 1903 до 1914 било је и владиних поступака које није одоравао, и министара које није трпео. Али, и те владе и те министре није он задржавао или отпуштао, него Народна Скупштина. Било је дана када је због њих долазио у праву јарост. Тада није било пријатно бити у његовој околини. Краљ Петар је имао својства својих предака: дар да трпи, али и склоност да плане и учини какву жестокост.

Остављајући својим владама одговорност за унутрашњу политику, Краљ Петар се није много мешао ни у спољну политику. Он је осећао као један просечни Србин из Србије. Његова осећања су била непроменљива, расла и опадала заједно са осећањем Београда из 1905 године па на даље.

Он је имао нарочито симпатије за Французе, са којима је провео најбољу младост, а највише је ценио Русију. Французе је волео због њихове бравуре, због успомена из ђакоBaba у Сенсиру и француско - прускога рата. Русе је сматрао за најјачи народ, јер је Русија трајала и поред онаквога страшнога режима. Осећаји неповерења према Бугарима, као и неверовање у грчку постојаност, преовлађивали су код њега. Превариће нас, говорио је у доба када су се водили преговори за закључивање савеза с ова два суседа. Оба уговора је са тим осећањима и потписао.

Немце, против којих је као Сенсирац војевао 1871, поштоBao је као војнички најјачи народ. Али Аустријанце и Мађаре није трпео последњих година, и ако му је Бечка влада знатно олакшала положај 1903 год. И за владе Милована Миловановића, кад се говорило о његовој посети цару Фрањи Јосифу, а и доцније, за владе Пашића, Краљ Петар је био противан