Српски књижевни гласник
Његово Величанство Краљ Петар. 65
тим посетама. „Вама је можда, говорио ми је он, влада наредила да радите на томе да ја посетим бечки двор. ја вам кажем да моја нога неће ступити тамо никада; утувите никада. — ја сам покварио посету коју је Милован спремао у БудимПешти... Кад је моја мати умирала она ми је дала три савета: Никад немој узимати истога слугу по други пут у службу, чувај се људи које је Бог обележио, — запамти да је наш највећи непријатељ Аустрија! Пре ћу абдицирати али тамо нећу отићи.“ Италијанску окретност, гипкост, хитрину ценио је далеко више него војничке врлине. „Да се нешто може освајати дипломатијом, освојише опет цео свет!!!“
И кад су 1906 године обновљени дипломатски односи са Енглеском који су 1903 били прекинути, краљ Петар није показивао никакве велике склоности да иде у Енглеску. Велику пажњу је обраћао нашим односима са Црном Гором, чији је народ врло волео ради његове безазлености, бравуре и дуготрпљивости. ili
Дошавши у Србију, краљ Петар ју је нерадо остављао. Сва његова бављења у иностранству од 1903 године до смрти, била су само званичнога карактера или по нужди (1915 —1918). Као Краљ Србије био је посетио званично Петроград, Цариград, Софију, Рим, Париз, а у Београду примио Бугарскога Краља. Најбоље је везе одржавао са Краљем Италијанским својим пашанцем. Краљ Виктор и краљица Јелена били су у правоме пријатељству, — са њима је стајао у редовној преписци.
Његове везе са Фердинандом Кобуршким билесу више конвенционалне. А везе са краљем Николом готово никакве, нешто због професионалне владалачке саревњивости а више још због улоге коју је Србија почела добивати за владе краља Петра.
Узвик, који се чуо приликом крунисања краља Петра „Живео Југословенски Краљ!“ и тадање манифестације омла"дине српско - хрватске и бугарске у Београду, мучили су много унука Филипа Орлеанскога и потомка Црнојевића, како су биографи краља Николе тврдили. Године 1912 оба балканска владара потписали су савезне уговоре са Србијом с уверењем да ће се они свршити на штету Србије. С истим таквим уверењем су улазили и Кобург и краљ Никола у светски рат, и ако један као савезник Немачке а други као савезник Србије. Везе са Руским двором, учвршћене удадбом књегиње Јелене
: 5