Српски књижевни гласник

68 Српски Књижевни Гласник.

часописи, он ће у својој области неговати науку, и чинити специална научна истраживања. Он ће још да ради на што бољем организовању научног рада и на што јачем удружењу научних снага. Његово ће бити још да буди што шири интерес за питања наше струке.

Одавна је како је нама потребан часопис ове врсте. По струци Литатога, код нас заправо није ни било научног органа какав већ од дужег времена постоји за извесне гране природних наука или за науке правне и друштвене. Међутим, интерес за хуманистичке науке, нарочито националне, данас је много шири него што је недавно био. И рад на њима данас је интенсивнији, као што је и број радника знатно већи. ТГоком последњих година, нарочито оних које су непосредно претходиле великом рату, — код срећнијих броје и ратне године — накупило се доста научне радње коју је рат спречио да дође до израза. Није мали број наших научних радника који имају препуне фиоке фиша, картона, свезака, систематски сређеног градива, сваковрсних бележака и запажања, готових прилога, израђених студија и монографија, — које све стоје више или мање спремне за штампу. Надамо се да ће ускоро тога и више бити, кад се прилике среде и кад научне студије достигну и престигну полет који су раније имале.

Међутим, прилике за публиковање научних списа данас су горе — надамо се, само привремено — него пре рата. Књижевно-научних листова наших данас је мање него пре. Страни научни часописи који су се нарочито бавили питањима наше националне науке престали су већином, на свагда ули привремено. Највећи је губитак у „Архиву за словенску филологију“ Г. Јагића, и овај ће часопис дуго остати незамењен ако не и незаменљив. Руски научни часописи, органи Академије, научних друштава и университета — данас су такође по готову суспендовани. Наше су академије и учена друштва претрпани, и радови у њима имају више година да чекају на ред. Тако данас наша специална научна испитивања немају скоро ни једног органа — или полу-органа — у којем. би се могла јављати. Криза је општа, у целом свету не само код нас, али је и општа тежња за поправком, па је сасвим природно да то буде и у нас.

Програм нашега часописа казан је већ у имену његову. „Прилози“ ће одиста имати као своје предмете књижевност, језик, историју и фолклор. Наравно, реч је о науци нашој, домаћој, националној, југословенској, а страна наука може улазити само спорадично, и то у малој мери, и док се за научну радњу наших Литеатнога не изврши диференциација и не оснују посебни часописи.

Књижевност свих периода и свих покрајина наших бића предмет наших студија. Ни теорија књижевности и упоредна