Српски књижевни гласник

Научни Преглед.

књижевност неће бити заборављене, јер се све то држи заједно с основним питањима наше домаће науке. Домаћа историја улази у програм толико исто можда као и књижевност, и 'у целом обиму свом : — политичка историја, културна, историја цркве, историја уметности. Поред књижевности и историје, „Прилози“ ће неговати и науку о језику, и доносити све врсте студија из ње; тако и фолклор, митологију, историју религија. Уз то ће неговати и друге сродне дисциплине. Ми узимамо наш програм врло широко, и сматрамо да наше студије имају ширу позадину него што им се обично даје. у часописима за славистику. Оснивачи овога часописа ГГ. Веселин Чајкановић, Владимир Ћоровић, Милош Ивковић, Павле Стевановић, Тихомир Ђорђевић фигуришу на њиховој листи — сами по својој вредности, као и по научним релацијама које имају, довољно гарантију да ће се увек дати пуни научни карактер радовима из сваке од ових наука.

„Прилози“ ће нарочито обраћати пажњу оценама књига и расправа. Ми бисмо желели пратити целокупно кретање наше науке. Нама то изгледа специално важно“ Као што лепо каже изрека коју смо ставили као мото другом одељку нашег uaconuca : nofifta librorum est dimidium studiorum, et mazrima erudilionis pars ezraclam habere cognilionem. Сем те опште важности, бележење и пропраћање књига и расправа може врло много утицати на организовање научног рада и ширење и одржавање научног интереса у нас. Како је потребно држати наш свет у течају свега што се у науци ради! И како је то нарочито потребно за оне мале и скромне научне студенте и раднике наше који су далеко од научних центара, и за све младе духове које наша наука интересује! Нама би било пајвеће задовољство ако бисмо њима нарочито могли бити од услуге. Оснивачи овога часописа, који су скоро сви университетски наставници, сматрали би то као један од својих најбољих утицаја, као неко продужење свога наставничког рада, као ширу и бољу манифестацију тога рада.

Да ли ћемо успети у овом послу, ми, наравно, не знамо. Али се надамо да хоћемо, ако прилике буду иоле згодне. Хвала буди Г. Миши Трифуновићу, бившем министру просвете, излажење свог часописа постало је могућно, а имамо наде да ни његови последници неће прекидати са једном добром традицијом.

За сарадњу држимо да немамо разлога бојати се. Круг сарадника за ову прву свеску ограничио се само на оне који су најближи редакцији; то зато што се за њу нисмо ни обраћали свима научницима које мислимо позвати: позивање је остало да се учини тек са публикацијом ове свеске. Али је по себи јасно да ће се круг сарадника доцније све више ширити.

Можда ће наша најближа потпора бити Друштво за српски језик и“ књижевност. Ово младо друштво, о којем