Српски књижевни гласник

Политички Преглед. 71

ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД.

СПОЉНА ПОЛИТИКА. — ГОРЊО-ШЛЕСКО ПИТАЊЕ ПРЕД ЛИГОМ НАРОДА. — РЕПУБЛИКА БАРАЊА.

Врховно Веће је имало неколико састанака у Паризу. Дискусија се водила о Горњој Шлеској, о Малој Азији, о помоћи гладној Русији. Између Француске и Велике Британије није могло доћи до споразума о Горњој Шлезији. И, да се не би дошло због Горње Шлезије до раскида, а ради овога питања је и било сазвано Врховно Веће, — решено је да се преда на решење Лиги Народа. Обе стране примиле су да се повинују решењу Лиге Народа. Лига Народа се сад јавља као Суд пред којега ће изаћи са подједнаким правима одбране и Немци 'и Пољаци. У Врховноме Већу, из кога су Енглези изоставили, први пут, белгијскога представника, Французи су били усамљени. Италија и Јапан били су на страни Енглеза, Амерички представник, на којега су Французи рачунали много, дао је изјаву да неће да се меша у европске послове као што је Горњо Шлеска граница.

Лојд Џорџ је, као што је већ овде писано, заступао мишљење, да је Шлеско питање у ствари једно од најлакших европских проблема. Као географски, економски и статистички проблем њега је врло лако решити. Али, као политички проблем он је врло замршен. Многи Французи мисле да кад се одузму од Немаца угљени рудници, оловни рудокопи, гвоздена индустрија из руку немачких да ће Француска бити обезбеђена од Немаца. Такво поступање, као и питања о радницима по рудницима, о надзору над њима, о њиховоме удруживању, још више отежавају ствар. Лојд Џорџ је и овога пута тврдио да је Горња Шлезија и по броју становника, и по броју вештих и невештих радника, и по величини уложенога капитала, немачка покрајина. И како у Уговору Версаљскоме јасно стоји да се Горњо-Шлеско. питање има решити по бројноме, економскоме и географскоме положају у Горњој Шлезији, а не по политичким разлозима Француске која је хтела одузети све од Немаца па предати Пољацима. По његову мишљењу такво решење била би једна неправда, која би, кад-тад, довела до рата у Европи. Французи у ствари не суде хладно, те не виде где је за њих права гарантија да их Немачка неће напасти. Сигурност Француске није у шлеским оловним, угљеним рудницима. Њена сигурност зависи од три услова. Један је да се Немачка потпуно разоружа; докле год Француска не буде убеђена да не постоји више она велика немачка војска, која је .спремана последњих десет година, дотле неће бити Француска сигурна. Данас те војске нема, јер се не могу у тајности спремати ни велика војска, ни велики топови, ни ратни бродови, ни ваздушне лађе. Немачка не може да