Српски књижевни гласник
72 Српски Књижевни Гласник.
спреми више ништа велико да цео свет изненади. Други услов за сигурност и Европе и Француске јест онај слом на дому што је снашао цео Немачки народ после овога рата. Трећи услов за сигурност јесте у томе што ће сваки онај који намерно изазове нови рат изазвати против себе цео цивилизовани свет. Ко буде рат изазвао, може у почетку имати и некога успеха, али што већи први успех, тим тежи и притисак на изазивача, и већа несрећа за њега.
Оваква разлагања Лојда Џорџа, изазвала су велику јавну дискусију, јер (е он говорио овако и у Врховноме Већу и у Доњему Дому. У Доњем Дому је добио једногласно одобравање и својих и опозиционих партија, и ако не у свој енглеској штампи. Француски председник владе одговорио је Лојду Џорџу у Народној Скупштини. Бријан је одбио да се Француска у решавању Горњо Шлескога питања руководила само обзирима своје сигурности. Французи су најод који воли толико исто правду као и Енглези, и они хоће да се изврши Версаљски Уговор. Лига Народа ће решити ко има право они или Енглези ; али француски правници једнодушно тврде, да по томе Уговору Горња Шлезија треба да“ буде подељена. И, та деоба њена треба да се изведе на етичкој основи; један поглед на карту Горње Шлезије довољан је па да се' човек увери да је она подељена на два дела, западни · Немачки, источни Пољски; ту деобу је и плебисцит утврдио. Економски разлог је у корист француске тезе; Немци су оних пет милијарди, које су 1870—1871 узели од Француза у име ратне оштете потрошили на подизање индустрије у Шлеској, и то баш у овоме спорноме пољском делу Шлеске.
Ми смо навели ова излагања оба шефа влада француске и енглеске, да се види како и зашто се не слажу, и да се види каквим се разлозима брани и једна и друга политика. Један поглед на карту Горње Шлеске, на предложене граничне линије, на резултат плебисцита и на чл. 88. Вегрсаљскога уговора, довољни су да поколебају мишљење да је становиште париске владе чврсто и оправдано. Оно је оправдано само са чисто француских данашњих интереса; иначе, ни са становишта пољскога ни са опште европскога није.
Савет Лиге Народа је већ скупљен да претресе и одлучи овај дуготрајни спор између Лондона и Париза. Данас сутра знаће се да ли је могао да нађе то решење, јер не треба заборавити да, на основу устава Лиге Народа, одлуке Савета треба да буду донесене једногласно. Ако Савет буде једнодушан онда је све у реду; али, ако се не могадне доћи до једнодушне одлуке 7 Ствар ће се опет морати вратити Врховноме Већу, које је 7. августа изгубило право да се зове Светским Судом. Тога дана се Врховно Веће огласило неспособним да реши један проблем, његови методи и процедура су рђави и узалудни; његово даље функционисање чак је и