Српски књижевни гласник

74 _ Српски Књижевни Гласник.

још дошло време; 3) да се помогне Рускоме народу који пати од глади али под извесним условима; 4) да се наша држава позове да прими одлуку о опраштању ратнога дуга Аустрији. Авгусш 17. — Састао се интерпарламентарни Конгрес у Штокхолму. Авгусш 18. — Одлучена евакуацијг Барање.

ЕКОНОМСКИ ПРЕГЛЕД.

ЖЕТВА И АЖИЈА.

Крајем августа, када су, у срећно време, објављиване међународне статистике земљорадничке производње у дотичној години, ми још немамо ни приближно тачних података како је испала овогодишња жетва у нашој земљи. Карактеристично је, да су недавно објављени у страној штампи подаци о светској жетви, али нигде није било помена о држави С.'Х. С. Међутим, и Румунија и Бугарска биле су заступљене у тим прегледима. Ми као да не улазимо у састав међународне трговине и као да се на нас уопште не рачуна.

То је донекле разумљиво. Саобраћајне, царинске и друге тешкоће толико су одвратиле стране купце од нас, да ни једна западно-европска држава не долази да купује наше производе. Ми смо упућени у главном на непосредне суседе (Аустрија, Чехо-словачка и Италија) од којих прве две државе имају валуту гору од наше.

оцени овогодишње жетве изгледа да је претерано сувише оптимистичко, као и песимистичко гледиште. Ми смо имали, заиста, ове године једну ретку, незапамћену жегу. Али, на супрот томе, један део (Босна) страдао је пре тога од поплаве. И као што је претерано мислити да услед суше „изгоре све“, исто је тако вероватно да ни поплава није нанела толико штете, као што се у први мах мисли.

У оскудици званичних података, ми смо принуђени да се послужимо трговачким извештајима, који се слажу у томе, да је жетва јечма и овса била испод осредње, местимично рђава, али да је пшеница дала средњи годишњи просечан принос. Јужна Србија и брдовити крајеви (Ужички округ, Источна Србија и један део Хрватске) имају жетву боље од просечне. Војводина је дала средњи принос пшенице. Овса и јечма нема квантитативно много не само с тога што је у извесним крајевима жетва била рђава, него што је ових житарица мање засејано него ранијих година. Узрок овоме треба тражити сталној забрани извоза ових артикала и у опасности, да се не реквирирају или откупе по таксираној цени за државу (војне потребе).

Што се кукуруза тиче, изгледи на жетву били су врло неповољни. Тек од последњих киша (средином августа)