Српски књижевни гласник

Економски преглед. 75

сматра се, да. је ситуација за 50, поправљена. И од тога времена осећа се лабавија тенденција на житним тржиштима у земљи. Дотле је, под утицајем депресије, створене сушом, цена пшенице достизала фантастичне цифре од 280 до 300 динара, па и преко тога. Понуда је уопште била врло слаба, јер је довоз био минималан, пошто земљорадник са свим опрезно поступа и не продаје пшеницу, док не види какав ће бити принос кукуруза. Оне високе цене биле су изнад сваког светског паритета, и тек сада почеле су да се спуштају.

Кад се узме у обзир да је око 2,000.000 јутара било засејано пшеницом у целој земљи и да је просечан принос шест метарски центи од јутра, онда се оправдано рачуна да ће овогодишњи жетвени принос пшенице изнети 12 милиона мет. центи. Ако се од тога одбије количина потребна за семе и за исхрану становништва, онда остаје за извоз око 15.000 вагона пшенице. Заједно са јечмом и овсом, укупан извоз жита биће на 20.000 вагона. Ово ће се моћи у толико пре очекивати, ако се у последњем тренутку спусти извозна царина на пшеницу. Наша роба проћи ће добро у иностанству, јер . је овогодишња пшеница одличног квалитета. Хектолитарска тежина достиже 83 и #4 кграма, а обично износи 77—78 (прошле је године била 72—73). :

Кад је реч о жетви, да поменемо овде и бербу шљива. У Србији. се рачуна да ће бити за извоз око 2500 вагона сувих шљива. Босна ће дати свега 1.500 вагона, јер је род овогодишњи слабији него 1920. Укупно, дакле, биће за извоз на четири хиљаде вагона, за које ће се унети у земљу еквиваленат стране валуте скоро за двеста милиона динара.

И поред овако добрих изгледа на јесењу извозну сезону, наш динар јаче пада у другој половини ове године, него у првој.

То је једна појава, до сада незапажена код нас, и ми ћемо покушати да је објаснимо. Докле је прошле године Београдска берза унапред рачунала са жетвом и динар се почео још у мају месецу поправљати, тако да су у јулу курсеви. страних валута и девиза били најнижи, дотле је ове године, у јулу, динар тако нагло и страховито падао, да се Трговачка комора нашла побуђена да сазове једну конференцију трговаца и банкара ради саветовања, шта треба предузети па да се динар поправи.

Та конференција била је крајем јула, и на њој су узети у обзир сви моменти који утичу на курс; говорено је о трговинској, финансиској и саобраћајној политици, о накнади штете итд., али је и после тога ситуација остала иста.

За последњих педесет дана, курсеви страних девиза су се кретали овако: