Српски књижевни гласник

ТРИ ПЕСМЕ.

РЕФРЕН.

Знадем за неме сутоне,

Где сав шум земље нестане Где срце за час престане,

А душа завек утоне.

Знадем за ноћи звездане, Где се сва светлост пролије Да чашу туге долије, Отвори бола бездане.

Знам љубав кад се усели У срца сјајне палаче, Па тужна песма расплаче, Радосна песма уцвели.

Знадем за часе чамотне, Јесени горке, згружене: Све ствари стоје здружене, Само су душе самотне.

. СЕТА И давно траг људи куд неста, Још широм по пољима плину Сав горки мир песме што преста, И мирис од жетве што мину.

И давно мрак падне већ вани, И задњи лик ствари се затре А цврчци од сунца пијани

још кличу за подне од ватре.

Све траје на великој њиви, Све једном што суза нам зали; Јер стократни живот проживи Све оно за чиме жали.