Српски књижевни гласник

Енглеска Драма и Српска Историја. 33

старог класичног материала. Међутим, Шекспир је узимао своју грађу где год му се она нудила својом привлачношћу : из старих енглеских хроника, из италијанских и шпанских новела, из грчких, римских, данских историја. Из његове душе, слободне од сваког притиска књижевних теорија, растао је, као што расте у природи, Човек у свој својој лепоти и грозоти, и откривао најтајније кутове свога срца, узимајући облик најразноврснијих личности, почевши од краљева, па надоле све до крпача и гробара.

За време најраскошнијег цветања енглеске драме, позорницом су владали романтичарски јунаци. Они су долазили из прошлости свих народа, изумрлих или живих, свих векова, Старога, Средњега и Новога. Разуме се да је појава једног огромног броја од њих од безначајне вредности за књижевну историју; али тек, они су значили љубав за интересантне догађаје, било познатих, било непознатих народа. Овој романтичарској страсти имамо захвалити што се о нама Србима проговорила по каткад по која реч на позоришним даскама у Енглеској, у доба када смо ми били турско робље.

Од почетка развоја модерне енглеске драме било је комада из живота балканских народа. Нарочито су Турци привлачили велику пажњу. Они су у то доба били моћна , ратничка нација, пред чијим је фанатизмом прсло као мехурови неколико хришћанских држава. Својом чудном вером и обичајима, својом раскоши и сјајем источњачких боја, они су јако дражили маште западних народа. Отуда један велики број драма које носе називе турских султана и великаша. Само не треба бити у заблуди о вредности тих комада. Драматизовање и турских, и српских, и албанских и грчких предмета било је остављено малим писцима, чија су дела у већини случајева падала у заборав после прве преставе. Камо среће да је Шекспир случајно наишао на историју Косовске Битке, и створио једног Обилића или Лазара: ми бисмо одавна имали много више пријатеља у свету.

Од средине ХУТГ века, па до краја ХУШ, а то ће рећи за два и по последња столећа нашега робовања, има код Енглеза свега неколико драма које стоје у већој или мањој вези с нашом прошлошћу. У другој десетини ХУП века написана је трагедија Одважни Турчин или Мураш Први, на коју је први скренуо пажњу Г. Војислав Јовановић. Три последња чина

A 3