Српски књижевни гласник

Енглеска Драма и Српска Историја. 35

професори за својим, сви у црним огртачима, разговарали би без велике граје, док би са тамних зидина, из својих дрвених или позлаћених оквира, очи давно умрлих масшера и доктора у црвеним тогама укочено и озбиљно гледале у млади нараштај.

Гоф, који је врло успешно завршио своје студије, морао је бити ваљан радник. Уживао је глас доброг песника. Вероватно да је много читао и ствари које нису спадале у његову струку. Тако му је била дошла до руку и интересантна историја турскога царства, од Ричарда Нолиза. Прво издање Опште Историје Турака штампано је 1603, а друго, које није последње, 1610. Обадва су великога формата, и личе на наша старинска јеванђеља. Слова су читка и крупна, такода их је врло пријатно гледати. Број страна прелази хиљаду. У тој историји говори се прилично опширно и о Србима, кад год су били уплетени у важније догађаје на Балкану. Нолизова историја била је'у опште врло омиљена лектира, а показала се као богат извор из кога су многи драматичари црпли догађаје. Она је од много веће стилистичке него историјске вредности. Разуме се да увек треба имати на уму да је писана у самом почетку ХУГ века. Занимљиво је поменути да је Доктор Џонсон јако ценио њен стил. А Лорд Бајрон, не дуго пред своју смрт, писао је: „Једна од првих књига које су ми пружиле задовољства у детињству, јесте књига старога Нолиза. Верујем да је јако утицала на моје позније жеље да видим Левант, као и да је дала онај источњачки колорит који се примећује у мојој поезији.“

Ричард Нолиз, према своме знању, опширно прича о Косовској Битци, и његов опис трагичне пропасти једног хришћанског народа инспирисао је Гофа да напише Одважног Турчина. Интересантно је навести неколико редова из главе у којој Ричард Нолиз слика Косовски Бој:

„У тој крвавој борби пало је много хиљада на обадве стране. Оклопи и оружје сјали су као муње. Мноштво разноврсних копаља засе· њаваше светлост сунца. Стреле падаху као пљусак из облака. Бука ратних оруђа, са рзањем коња и убојним усклицима, била је тако ужасна да су и дивље звери по планинама биле пренеражене; а турске историје к/жу...да су и анђели на небесима, згранути том грозном лармом, заборавили у томе часу да поју химне у славу Божју...

Мурат, после ове велике победе, посматрајући са неколико својих војвода мртва телеса која безбројна лежаху по пољу, у гомилама као

3*