Српски књижевни гласник

38 Српски Књижевни Гласник.

историје, то ће нам циљ бити да. видимо, не како је шта казао, него шта је казао, и то искључиво шта је казао о Обилићу, Лазару и Косовској Битци. Што ве тиче стила, можемо одмах рећи да је он прилично бомбаст. Односно Гофове вредности са чисто драмске тачке гледишта, наводимо мишљење једног од старијих историчара енглеске позорнице : „Апсурдности наших ранијих драматичара могу се и опростити; али када је Гоф почео да пише, Шекспир је био написао готово све своје драме, а позорница је била доведена до извесног степена правилности“.!

(Крај у идућем броју.) ВЛАДЕТА А. ПОПОВИЋ.

ПОДЕЛА ЗЕМЉЕ НА ОБЛАСТИ.

Устав у чл. 95 и чл. 13 предвиђа да се подела државе има извршити према природним, социалним и економским приликама. Тај принцип је одмах у Уставу порушен одредбом (чл. 95) према којој се границе области стављају до 800.000 становника, и потом одредбом (чл. 135) према којој се Босна и Херцеговина имају разделити у области у својим садашњим границама.

Ова одредба која се тиче Босне и Херцеговине ублажена је донекле додатком да се поједине општине или срезови могу од својих области излучити и припојити другој области у садањим границама Босне и Херцеговине или изван њих, ако на то пристану њихова самоуправна представништва одлуком од 3/5 гласова, и ту одлуку одобри Народна Скупштина. То је опет половна концесија, јер се с тим није допустило да се, угсе уегза, општине и срезови изван граница Босне и Херцеговине могу припојити областима које постану на територију Босне и Херцеговине. Осим тога, та концесија је ограничена што се тражи квалификована већина од 3/5 и пристанак Народне Скупштине.

Чл. +35 Устава дао је и Хрватској и Славонији и Црној Гори принципе поделе, за случај да се подела не би извршила парламентарним путем него краљевском уредбом. Тада би се

1 ]. Genest, Some Account of fhe English Stage, 1830.

<

га

ОИ У ИМ