Српски књижевни гласник

Подела Земље на Области. : 39 имале основати у Хрватској и Славонији четири области, а Црна Гора из 1913, са котаром боко-которским, а без округа пљеваљског и бјелопољског, важила би као област. Тих прин. ципа држи се и предлог закона за поделу земље на области који је 27 октобра поднет Народној Скупштини на решавање.

Тим што је за једну област направљен изузетак од начела природне поделе и унапред постављен историјско политички моменат као одлучан, онемогућено је одмах и околним областима да се образују према постављеном начелу.

Ако се тако већ самим уставом ограничио принцип поделе према географским моментима, то се у предлогу закона отишло још даље у обзирању на историјске и политичке моменте. Ради тих разлога биће да је створен и онако велик број области (26), и да су многе области створене тако малене да нису способне за живот, да не могу одговарати свима задацима обласне самоуправе, нити поднети њезиних финансијских терета. А ипак, где је требало да буду одлучни национално - политички разлози, као у новим национално мешовитим крајевима, ту се нису довољно уважили ти разлози. Исто тако требало је ради што бржег и сигурнијег народног изједначивања много више и јаче помешати србијанске крајеве с новима. Владин предлог, осим незнатног изузетка са јужним Банатом, то никако не чини, него и даље оставља подручје Србије посве за се одељено, и ако је у државном и националном интересу да се то подручје што више измеша са новим крајевима, а понегде то налажу и економско-саобраћајни разлози. ја сам делове тог подручја у следећем нацрту измешао с новим крајевима, где год се то могло довести у склад са истакнутим начелима природне поделе.

У излагању побуда за предлог закона, влада истиче да се покушало „око центара најјаче економске и културне атракције груписати по могућности све оне крајеве које захвата економски и културни radius дотичног центра. При томе морало се на неколико места учинити компромис између садашњости и ближе будућности... Требало је дакле имати при груписању крајева у области у виду и правац у којем ће се поједини крајеви у економском и саобраћајном погледу кретати у ближој или даљој будућности.“

Опет један добар принцип, којега се, поред свега истицања, у предлогу врло мало држало.