Српски књижевни гласник

40 Српски Књижевни Гласник.

У недоумици о гравитацији неких крајева, влада је створила у њима неколико мањих области, остављајући им да се могу спајати у веће области у границама чл. 95. Међутим, овај члан предвидео је само спајање целих области; а не, што је природније и за чим ће се одмах по подели показати потреба, цепање области међу околне области, односно одељивање појединих општина и срезова од једне области и припајање другој.

Што ово није Уставом предвиђено, повећаће још више далекосежност и тежину садашње поделе на области. Осим тога, код стварања неких области више се попустило амбицијама неких градова који желе или остати или постати центри, него што се водило рачуна о животној способности појединих области.

Али поред свих ових погрешака, учињена је још и та основна погрешка што се није испитало расположење народа, особито у пограничним крајевима области.

То је могла учинити комисија, која је одавна постављена за ту сврху. Требало се послужити и саветима признатих географских стручњака, у првом реду Г. ]. Цвијића. Да ли се тим стручњацима влада икако послужила, није ми познато, а да није у пуној мери, види се из предлога.

Мислим да је принцип поделе према географским моментима, који обухватају и природне, економске, саобраћајне и социалне прилике — како тражи Устав — једино тачан, па ћу према њему покушати да бацим критичан поглед на овај предлог закона. При том сам узимао у обзир животну способност појединих области за самосталан опстанак у економском и финансијском погледу. · Национално - политички моменат узимао сам у обзир у колико се није противио истакнутом начелу у Уставу.

1. Сплишска област. У приморју су од досадашњег територија Далмације створене две области са седиштем у Сплиту и Дубровнику, а Бока Которска додељена је Зетској области са седиштем у Цетињу. Ту се најочитије истиче апсурдност поделе на основу историјских момената. Природан центар је Сплит, али њему теже не само законским предлогом обухваћени далматински котареви: Бенковац, Брач, Книн, Сињ, Сплит, Шибеник и Задар-Биоград, него и остали далматински отоци северо-западно од отока Мљета, а без