Српски књижевни гласник

52 Српски Књижевни Гласник.

снаге. Много зна, и много је радио, и набио је своју кн многим. Али то је множина лишћа која сужава и гуши башту. А кад је о Достојевском реч, онда, на против, треба да завитла силни ветар умне јесени, који ће све отрести, али ће отворити ширину простора и далеко гледање.

Нећемо завршити док не кажемо да је о Достојевском теже расправљати данас него до данас. Пре је он био велики писац, чудак, можда пророк, зацело болесник, и вероватно учитељ који нема право. Сматран је и цењен као врста Старог Завета у литератури. Интенсиван сиров живот кроз који проничу неразумљиви, мистични, страшни грешници, лудаци, врачари, предсказивачи, визионари, и далеко негде, неприказан и неприведен, и неки Месија, Аљоша. Данас Достојевски има у многом право. Идеје његове дохватају данас људе снагом нагона, притисак од њега је страшан, многе истине његове нису више субјективна, него објективна очевидност. Уз право највише свести стало је право подсвести. Данашња студија о Достојевском није више само литература, него је и борба. Као материал, књига Г. Прохаске ће врло добро послужити. Али радосну свечаност јој не можемо

приредити, јер радости од ње нема. : ИСИДОРА СЕКУЛИЋ.

НАУЧНИ ПРЕГЛЕД. ЈЕДАН ПРЕГЛЕД КЊИЖЕВНОСТИ.

Dr. David Bogdanović, Preofed književnosti hrvafske 7 srpske. KMKni. I i II, 1914—1918. Lunaček, Drusvi dio Jedne liferarne historije, Obzor 1919, N09 87 – 106. — Lunaček, Kako se u nas pišu književne historije, Obzor 1919, 16 ı 17. |uli.

У последње време почели су се у нас појављивати „прегледи“, не „историје“ наше књижевности. Из западних страна наше земље, где смо досад имали две књижевне историје Г. Шурмина и Г. Водника —, сад смо добили два прегледа Г. Прохаске и Г. Богдановића. С обзиром на огромне тешкоће које наш књижевни историчар има да савлађује, то је разумљиво. Преглед је лакше написати него историју, и ако ни преглед није нимало лако написати. Код историје, тражи се често да се књижевна факта вежу за факта историјска; сем тога, треба дати генезу и развој књижевних појава. Код прегледа, писац се може ограничавати : само да да тачну представу о писцима и стање књижевности у појединим периодима, без објашњења зашто је оно дошло и како. Г. Богдановићу су замерали што је изабрао ово друго; ја "му не бих чинио ту замерку.