Српски књижевни гласник

Смрт Флоријана Крањчеца. 573

на Марковом Тргу, док преузвишени господин Бан иду преко плочника и са својом сребрном палицом туцкају ту и тамо по земљи. А преузвишени иду и озбиљно се држе, а с Њима нека господа у цилиндрима, све сами „илустрисимуси“ и „магнификуси“ и барони, а пет корака иза њих Максимилијан Песек, краљевски тајни агент, са два бесна полицајна пса. (Песек Максимилијан, то је знаменити тајни агент, и био је већ у Паризу ловити тате, и са тога свога знаменитог пута у Париз, о коме се је дуго говорило код полиције као о прворазредној сенсацији, писао је Макс Песек неколико разгледница староме Флоријану, са којим је он „перту“, јер су стари „регименцкамеради“ још из младости. Послао му је тако Базел, а над модром колорираном Рајном нацртао дебелом анафалбетском руком стрелицу, са овом примедбом: „Ово је река Рајна! Ту сам се ја купао!“ Из Париза пако Ајфелов торањ, исто тако са стрелицом: „Ово је Ајфелов торањ! Ту сам пио пиво!“ Кариера Максимилијана Песека, који је путовао у Париз ловити тате и који вечно хода за петама Његове Пре· узвишености, причиња се старом Флоријану одувек као недостиживи идеал среће животне, и он увек сањари и машта о томе како би то дивно било да он тако хода за Баном са два пса!)

То је дакле Његова Преузвишеност бан, који станује у банској палачи на Марковом тргу. Па онда она бела банска палача са свиленим ролетама иза којих блистају светњаци и сја само злато! Само жуто злато!

Колико је тужних снежних ноћи пробдео стари Флоријан Крањчец под том банском палачом и гледао сене где потитравају на тим прозирним завесама, и музику слушао што се разлевала из банских дворова. Колике су ту биле кочије, пак ливрирани лакаји горњоградске аристокрације у цилиндрима, па даме све у свили и крзну и господа у фраку, колико је тога ту прошло. вечерас!

А он је стајао шпалир свима њима и поздрављао кочијаше замотане у бундама, па како би која кочија стала пред порталом и слуге опет залупиле враташцима на којима је прилепљен златни грб фамилије, и вранци заграбили даље у ноћ, надстражар Крањчец стајао је укочен и понављао у себи аутоматски наслове и имена отмених гостију: као да их броји редом, јесу ли се сви одазвали.