Српски књижевни гласник

572 Српски Књижевни Гласник.

зову господа доктори и фишкали по новинама „здравице“, „пијане фразе“, „гањање ветрењача“, „романтично лудило!“ А мађаронима опет пљује се у лице јавно, и пише се да су Јуде које нас продавају Мађарима, пак који би се враг снашао у том метежуг. Све је то политика, а најбоље је ако човек гуцне коју чашу винца и пригризне коју крањску кобасу! То је једино Реално и Позитивно!

(Фразе онога времена биле су Реално и Позитивно, те су тако та гесла из сабора и политике и штампе пала на улицу, и улица је пила, опијала се, и у смислу Реда и Закона држала се тако једино реалне и позитивне базе, наше домаће опћенито признате капљице.)

У то дакле време је надстражар Флоријан Крањчец створио себи о животу оваку предочбу: Постоји Марков трг, са црквом светога Марка и црвено-бело-модрим грбовима на крову, који блистају јако када је сунце, те се једва гледа у оно од силнога светла. На Марковом тргу стоји банска палача, а у палачи Његова Преузвишеност Бан Троједне Краљевине.

Бан Троједне Краљевине, то је нека фикција што у задњој консеквенци и нема на себи савршено ништа људског. То је нешто што стоји на последњој граници између врхунаравног и наравног. То је она величанствена појава у златно опшивеном гримизу са калпаком на глави, која држи у руци свитак пергамене, на којој је калиграфиран допис превишње дворске канцеларије са славном титулом: „свима сталежима и редовима Троједне Краљевине“, и у којој је свака друга реч: „искрени, мили и верни наши!“

Бан Троједне Краљевине је дакле нека аристократска грофовска појава што директно и лично опћи са превишњим Двором у име свију смртника у овој магленој савској долини. Бан, то је онај преузвишени господин у сивом капуту, који је увек строг и мрк и који свако послеподне шеће око Смрока. Када се отвара велики портал банске палаче и преузвишени бан иду, онда се сви детективи и почасне солдачке страже у парадном леополдерском-вафенроку са жутим ДИИгеп-има од 16' 7. 9. (К. и: КИ тјатепе-Перттепт (МУ 16. 5. КО ИЕК Ноћеи Етгћеггор Георо а), и стражари и надстражари и жандари у паради са кокотевим перјаницама, што стоје са белим рукавицама у новом жутом ремењу као дрвене декорације, сви се они онда укоче и салутирају, и све стоји као мраморно