Српски књижевни гласник

ПИЛОТ.

Кад утрну зв'језде на небу, И вјетрина урла по тмуши, И валови у пропањ скачу, И свјетионик се руши:

Он стоји на палуби. Гледа И види... јер и сад он знаде За пламену буктињу вјере, За блиставе фењере наде.

Кроз душу своју док мотри На свјетла у мрачној олуји, Кад руком се јарбола такне, Уз једра моћ чаробна струји.

А лађа то осећа. Ђипи

К'0 коњиц, вал за валом лови;

И, сигурна, вјетром и тамом,

Међ сиком и гребеном плови. ВЛАДИМИР НАЗОР.

МЈЕСЕЧИНА.

Ноћас су на море пале Мађије танке, перфидне. Трепећу зраке низ вале Фосфорне, лаке, флуидне.

Вуку се низ луг на жале Сјене, час тамне, час видне; А хридини на руб су стале Дјевојке наге... и стидне.

У мрежи невидљивих нити,

Сред немира увијек јача,

Ја идем од лити до лити,

Да дознам: тај шум из далека

Је л' болног хихотања јека,

Ил' грцање сретнога плача. ВЛАДИМИР НАЗОР.