Српски књижевни гласник

Смрт Флоријана Крањчеца. 581

све наше глупости, и која је голобрада и наивна била дубоко уверена да темпераментно порицати наше апсурде значи већ и живети, онако живети како би требало да се заправо живи. И оне премисе старога Флоријана о сигурној кариери његовога сина биле су доиста добро постављене с обзиром на нашу црвено-лампарску болесну средину, али оне нису никако биле рачунале са Рудолфовом нутрином, са његовим онда тако званим идеалима; у једну реч, са свим оним што је Рудолфа онда раздирало и носило. Јер Рудолф, по мајци крштен Јулије, његов син и вражји дечко и отворена глава, није показивао ни најмање дара, а нити воље, да се уживи у ту кариерску идеологију свог рођеног оца, него ју је шта више · исмехивао сваки дан и сваком приликом када се је то само дало. Стари Флоријан Крањчец је веровао у седам пресветих сакрамената, у десет заповеди Мојсијевих, и у параграфе Реда, Рада и Закона, и то су били они темељни и сакросанктни засади на којима је он сазидао свој живот. Све је то стајало тако солидно и тако непоколебиво, и он је то све Велико и Позитивно и Реално по могућности такође помагао одржавати и својом сабљом и револвером, обим раменима, а и главом, по превишњем начелу: Ут бих Сп 5. Изнад свега тога дакле летела су она два славна мађарска анђела, а на њиховом је флору било исписано великим словима: Кариера. И месо и нерви и мождана маса старога Крањчеца, све је то било ударено тим животним клишејом као краљевским уредовним печатом, и све се то у староме скрутило у тврде калупе као бетон, и ко би то могао да растрга, тај бетон животних назора, и да из њега измеси нове калупе и нове форме г А мозак његовога сина опет изгледао је више као доза експлозива, "искухана у онда код нас т. зв. „модерној револуционарној“ реторти по свим хемијским формулама свију могућих „изама“ који су у оно време летали над нашом земљом као горући змајеви: које чудо онда да се тај „пансексуални, атеистички, пандеструктивни, дарвинистичко-анархистички, марксистичко-анационално-револуционарни антиклерикализам“ побио са краљевско редарственим реалним и позитивним клишеом старога надстражара на живот и смрт. "(Наставак у идућем броју.) МИРОСЛАВ КРЛЕЖА.