Српски књижевни гласник

606 Српски Књижевни Гласник.

да су и један и други, и на свој начин, уметнички конструктивни; да један чува и поштује Христа на крсту а други га баца на улицу у прашину, али да у оба случаја уметнички тон, баш и приликом „наравоученија“, изузев врло често код Г. Крлеже који ће се тога отрести, није много нарушен тематским наносима; и да, најзад, код те двојице, има, у стоговима, надевено много овољудског и овоземаљског живота "који се креће у нама и са нама и крај нас по нашем широком општем путу: по кућама, улицама, на углу, преко пута, кроз историју и кроз данашњицу, од биолошке до естетичке чињенице, од физике до метафизике: овољудског и овоземаљског бивања и битисања које сви гледамо а тако мало нас

виде и још мање нас прозиру. БРАНКО ЛАЗАРЕВИЋ.

ИСТИНА О КОЛУБАРСКОЈ БИТЦИ.

У војном часопису Рашнику, свеска за месец јули-август од прошле године, изашао је један повећи напис: /. Армија и њен команданш у Сувоборској бишци месеца новембра 1914. год., који је саставио ђенерал-штабни пуковник Г. Светислав Милосављевић.

Овај напис имао је за циљ да побије аутентична и службена историјска документа која сам ја изнео у мојој расправи Колубарска бишка у Српском Књижевном Гласнику за прошлу годину, свеска за 1 и 16 мај, и да на силу докаже да је Колубарска битка дело војводе Мишића, команданта |! Армије, а не Врховне Команде, како сам ја то тврдио.

Поред свега свога упињања пуковник Г. Милосављевић није успео да побије (јер се аутентична и службена документа побити не могу) оно што сам ја у мојој расправи Колубарска бишка утврдио.

Ја сам у мојој расправи утврдио и доказао: 1.) Да идеја за офанзиву у Колубарској битци није дело војводе Ж. Мишића, него дело Врховне Команде, и