Српски књижевни гласник

Истина о Колубарској Битци. 607

2.) Да је план за Колубарску битку и руковање овом битком дело Врховне Команде, а не дело војводе Ж. Мишића.

Пуковник Г. Милосављевић, у место да изнесе каква нова аутентична документа као противдоказе мојих тврђења, износи:

а.) Телефонске разговоре, вођене између војводе Путника, као начелника штаба Врховне Команде, и војводе Мишића, који на многим местима нису тачни, и

6.) Препис релација 1 Армије из Колубарске битке.

-Ово зацело није довољно да се обеснаже аутентична службена документа која сам ја изнео.

Телефонски разговори у рату немају онај значај који им приписује Пуковник Г. Милосављевић, који се у своме напису поглавито на њих позива. Начелник штаба врховне команде (као год и сви остали команданти и старешине у опште) мора за време операција стајати у сталној телефонској вези са својим командантима армија, у циљу свестранога обавештења о ситуацији код појединих армија и давања потребних савета и упута, у духу целине у извођењу операција. Овом приликом се претресају и разна питања оперативне и друге природе, из којих начелник штаба добија тачан утисак и једно поуздано осећање о стању и приликама у опште код дотичне армије. На основи оваког обавештења са свима командантима армија, и на основи темељног и свестраног упознавања са општом ситуацијом и специалном ситуацијом сваке поједине армије, начелник штаба, као једино надлежан и одговоран за целокупне операције, доноси дефинитивну одлуку за акцију.

На овај начин донету дефинитивну одлуку начелник штаба Врховне Команде саопштава командантима армија наређењем које се зове дирекшива, и тек ова директива служи као пуноважан службени докуменат за расправу свих спорних питања операцијске природе, као што је и ово о Колубарској битци, а никако телефонски разговори који су издавању директиве претходили. У опште, телефонски разговори не могу имати никакву ни историјску ни правну вредност, пошто се тачно не зна, и не може се ничим доказати, да је баш све оно и онако што једна или друга страна које су водиле разговор на телефону, тврди, и што је сама својевољно бележила у бележник телефонских разговора. Телефонски разговори немају дефинитиван, већ само информативан карактер и значај, нису аутентични, нити потврђени од стране