Српски књижевни гласник

612 ; Српски Књижевни Гласник.

метар фронта имали само по једног војника. И лаик зна да је то и сувише мало и недовољно и за одбрану, а то ли још и за офанзиву, за коју је потребно имати довољно јаку снагу. Ја питам пуковника Г. Милосављевића шта се од овога могло издвојити за некакву стратегијску резерву која би стајала на расположењу Врховној Команди, када се види да је цео фронт битке био само једна паучина, и када се још има у виду да је Врховна Команда пред Колубарску · битку. ојачала Г армију са дринском дивизијом | позива из Ш армије; даље са 4. пешадијским пуком | позива; 7. пешадијским пуком [ позива са једном пољском брзометном батеријом из Одбране Београда; жандармеријом, и, на послетку, извежбаним људством · на брзу руку из Нових Области. Ова снага могла је послужити као нека слаба резерва на расположењу Врховној Команди, али је силом прилика њоме морала да се одмах појача 1 армија, како у циљу заустављања даљега надирања непријатеља, тако, и то поглавито, у циљу пробоја.

На многим местима пуковник Г. Милосављевић :: наводи како је и код 1 армије бивао линијски (кордонски) распоред. Јер када је једном приликом командант дунавске дивизије ] позива затражио од команданта 1 армије помоћ од 2—3 батаљона, тада му овај није могао изаћи на сусрет, јер „у армијској резерви није имао никаквих трупа“ (стр. 26, став П).

На страни 29, став 1, опет видимо исти случај да није било армијске резерве код 1 армије, јер ту се каже: према оваквим околностима, а са нарочитим обзиром на факат, да у току дана све одсечне резерве беху утрошене, и да армијске резерве у опшше није било“... и т. д.

Даље, када се размотри заповест команданта 1 армије О Бр. 3113 за 13 новембар, онда се види потпун кордонски распоред, који нема ни најмање еластичности.

Па зашто се онда Врховној Команди приписује у грех што она, по сили прилика, није могла имати општу резерву, кад ево пуковник Г. Милосављевић на неколико места сам признаје да ни 1 армија није имала своју армијску резерву, што, по објективном мишљењу пуковника Г. Милосављевића, изгледа није био никакав грех.

Овај линијски (кордонски) распоред код | армије огледа се готово стално у свима њеним операцијама. За оправдање овога, пуковник Г. Милосављевић наводи како јој је Врховна