Српски књижевни гласник

Истина о Колубарској Битци. 613

Команда доделила велики фронт, као да остале армије нису биле под истим оваквим приликама. Пуковник Г. Милосављевић мисли да је то нека велика мудрост знати да свака јединица у борби треба да има своју резерву. Али када се ово, због слабе снаге и врло великих фронтова, не може остварити, онда се треба и мора мирити са оним што се према приликама може и мора чинити. У рату господаре прилике, а не ратује се теоријски.

У времену нашега повлачења у јесен 1915 наш операцијски фронт износио. је око 1000 км. (Вардиште—ДринаСава—Дунав—Тимок— сува српско-бугарска граница — Струмица), а наша оперативна снага износила је око 120.000 бораца. Какав је овде могао бити еластичан распоред, и да ли се овде могла да издваја каква стратегијска резерва, како то по теорији примећује пуковник Г. Милосављевић

На Солунском фронту 1916, почетком месеца јуна, а пред почетак операција, мени је, као команданту шумадијске дивизије, Врховна Команда доделила фронт у Меглену (Моглени) од села Фуштани до села Горњи Родиво, а то. је у правој линији око 35 км. Међутим ја сам тада, ојачан још и са 15. пешадијским пуком из тимочке дивизије, располагао само са 6400 ефективних пушака.

Какви су ови фронтови за једну слабу дивизију, и шта се одавде могло издвојити за општу резерву, када је тек на 5 м. (и нешто више) дужнога фронта долазио по један борац

Па и цела наша слаба оперативна снага на Солунскоме фронту имала је најпростији линијски (кордонски) распоред, без икакве еластичности и без икакве резерве, али ово пуковHHK Г. Милосављевић не приписује у грех новој Врховној Команди. Њему. је главно да оспе што жешћу паљбу на стару Врховну Команду, која је, узгред буди речено, добила ратове: 1912, 1913 и 1914 године, високо уздигла име српске војске, надалеко прославила име Србиново, и положила темеље данашњој нашој великој Отаџбини.

Пуковник Г. Милосављевић, као ђенералштабни официр, треба да зна да код малих војсака (као што је била наша), које силом прилика морају да оперишу на врло великим фронтовима, опште су резерве слабе, па и оне се у првим јачим сударима убрзо истроше. Тада Врховној Команди не остаје ништа друго него да са најмање угрожених фронтова узме