Српски књижевни гласник

Политички Преглед. 623

bi

ности Грцима да се могу и економски и национално развијати у потпуној сигурности; д) омогућавање“ и Грцима ,и Турцима где су измешани да могу живети у миру и слози; е) заштита мањина, ма које вере оне биле, и било да живе у Европи или у Азији; ђ) спречавање ратова између Турске и европских држава. — Такви су принципи, а практично је ствар овако замишљена.

Дарданели. Интерес мира и сигурности налаже да се више не понавља она сеча људи као 1914 када су Дарданели били затворени силом. Турци ће од сада бити само на азијској обали Дарданела, с тим да се она демилитаризира, а савезничка војска окупираће полуострво Галипољско и на тај начин осигурати слободни пролаз кроз Дарданеле. Пловидба Дарданелима биће стављена под контролу једне међународне комисије, којој ће бити на челу Турчин, а, доцније, у ову комисију могу ући све главне интересоване државе. Један део Босфора се, тако исто, разоружава и његова утврђења руше. Сва острва у Мраморноме Мору, као и архипелашка острва Лемнос, Имброс, Тенедос, Митилена, Самотракија, биће демилитаризирана. Цариград. Докле се друкчије не реши, Цариград остаје потпуно у суверенству турскога султана, и, чим се ратификује нови уговор о миру, садање савезничке окупаторске трупе повући ће се отуда. Колико ће Турска моћи држати војника у Цариграду, као и финансијска питања и капитулације, уредиће се доцније. Турска неће моћи да држи редовну војску као пре рата, већ само добровољне трупе за сигурност, но с тим да се доцније, и на пријатељски начин, то питање уреди између савезника и Турске. За сада Турска не може имати више од 45.000 жандарма и 40.000 војника, с тим да се за обучавање жандармерије употребе страни официри.

Тракија. Да би се Цариград довољно заштитио на западној и северној страни од евентуалних упада грчке војске из Источне Тракије, граница која је предвиђена у Севрскоме уговору помериће се довољно на запад од Цариграда, а земљиште изван те границе неутралисаће се. Али, без обзира на то да ли Севрски уговор даје права Грчкој на окупиране земље у Анатолији и Тракији, Грчка је окупирала и вршила своју пуну власт у њима по одобрењу Сила. И како се у Тракији великим делом, негде и у надмоћности, налази грчки живаљ, то Силе, с обзиром на стратегијске разлоге одбране Цариграда, повлаче у Источној Тракији границу између Грчке и Турске овако: на европској обали Мраморнога Мора, од места Ганоса граница ће ићи ка северу и североистоку на бугарску границу у планини Странџи, тако да грчко место Родосто остане Турској, а Баба-Ески и Кир-Килисе Грчкој. Цела ова граница мора бити демилитаризирана, и стајаће под контролом савезничких трупа, које ће бити стално на полуострву Галипољу до Родоста.