Српски књижевни гласник

622 Српски Књижевни Гласник.

чито Маро Ресавкињо, — топло, и ако налазим да мелодија у десној руци у На ђедовој њиви 'није била довољно јасно изражена.

Својим првим композиционим концертом Г. Милојевић се афирмирао као композитор изразите стилистичке културе, живе фантазије, богате и разнолике музикалне инвенције и израђене способности техничара који уме да обради и изради музикалне идеје које носи у себи.

КП. МАНОЈЛОВИЋ.

ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД. СПОЉНА ПОЛИТИКА. — ИСТОЧНО ПИТАЊЕ.

Лорд Керзон у име Енглеске, Поенкаре у име Француске, и Шанцер у име Италије, држали су у Паризу, крајем марта, пет пуних дана конференције. На тим конференцијама је претресано изнова питање о Отоманској царевини, које: је било решено Севрским уговором о миру. Ова садања три арбитра Европе у своме раду употребили су боље методе него што је до сада радило Врховно Веће: они су претресли цело Турско Питање са гледишта етничкога, економскога и стратегијскога, пошто су имали пред собом мишљења својих искусних људи, као и мишљења Грка и влада цариградске и ангорске. Они су сада, први пут после толико времена, расправљали ово важно питање са најмање личних симпатија, и не водећи много рачуна о респективним потребама унутрашње политике својих земаља. Они су први пут сада ушли у срце питања, трудећи се да поправе своје раније грешке, због којих траје још грчко-турски рат. И они су спремили један нов предлог уговора о миру између Грчке и Турске, који су одмах саопштили владама у Цариграду, у Атини и Ангори. Овај уговор има да замени Севрски уговор и да, на тај начин, уреди цео комплекс многобројних изукрштаних интереса, и балканских, и азијских, и Великих Сила. Тај уговор има значење једнога светскога уговора, и, по не зна се који пут, уређује Источно Питање. И, од сто решења Турскога Питања, ово решење je најпотпуније проучено, али не и коначно и добро решено.

Предложени уговор заснива се на овим начелима: а) мир између Грка и Турака без повреде њичијега достојанства; 6) успостављање турске државе и турскога народа у границама које се доиста сматрају као турске, са Цариградом као историјском престоницом и турским средиштем; в) потпуно и искрено поштовање ислама, признајући цариградскога султана као световнога и верскога поглавара; г) стварање могућ-