Српски књижевни гласник

58 Српски Књижевни Гласник.

ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД.

НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ У СПЛИТУ.

19 октобра ове године било је свечано отворено Народно Позориште у Сплиту, прво стално државно позориште на приморју, и тиме задовољена једна велика културна потреба.

Далмација, и приморје у опште, имају своју стару позоришну традицију, и споменици те традиције виде се посвуда. Да и не спомињемо развалине старих римских и грчких позоришта у Солину, на Вису итд., постоје лепе позоришне зграде у Сплиту, Дубровнику, Шибенику и Задру, а позориште на Хвару датира још из седамнаестог столећа, и још је врло лепо сачувано, тако лепо да управо тражи једну интимну представу Молиера, само за отмену господу и даме у кринолини.

На жалост, та позоришна традиција није потпуно наша, и до пред самих четрдесетак година играло се у свим тим позориштима врло много талијански, осим Дубровника, где су домаћи писци очували ипак достојно место народном језику. Црквена приказивања играла су се до душе већином на народном језику, али световна драма, нарочито што се приказивача тиче, била је упућена на стране дружине, а по томе и на страни језик, — талијански. Једино у Дубровнику, за цвата републике, било је (и превише!) домаћих дружина, али падом републике нестало је и њих, и талијански језик је, као у уредима и школама, тако и у позориштима, загосподовао на целом приморју, — хвала денационализаторном систему млетачке републике, а кашње хабсбуршке монархије.

Као и свугде, систем однарођивања је и у Далмацији могао да успе у т. зв. грађанским круговима, који су као чиновници и трговци зависни од система, дочим је пучанство као такво остало увек верно себи и, чим је оно дошло до речи, читава та уметно подигнута зграда талијанског карактера Далмације стала је нагло да се руши. Неколицина из народа, са села потеклих интелектуалаца, ступили су у борбу, и кроз десетак година све аутономне установе, као и општине и посланички мандати, прешли су великом већином у народне руке.

Али тој победи требало је дати и дубљу духовну садржину, требало је да народни језик овлада свим културним манифестацијама земље, а с њиме да се развије и домаћа култура са националним обележјем.

Нећемо овде спомињати која су се све дела у ту сврху извела у Далмацији на пољу књижевности, ликовне уметности, пучке просвете итд., већ ћемо само истакнути да је било одмах уочено да је и позориште једно од главних огњишта културе и народне. просвете, па су домаће наше дружине,

O NO pota |