Српски књижевни гласник

Позоришни Преглед. 59

већином србијанске и загребачке, биле са највећим одушевљењем примане и срдачно потпомагане од имућнијих родољуба, у свим местима Далмације, у Сплиту нарочито. А да им пружи што достојније заклониште, заслужни сплитски начелник Др. Гајо Булат још год. 1591 полаже темеље данашњој лепој позоришној згради, и г. 1893 слави цели Сплит њено отворење, као велику победу народног духа над туђинштином, видећи у њој залог националног обележја Сплита.

Занимљиво је да је већ тада, кад Сплит није имао ни толико становника као данас (онда их је имао једва 16.000), грађено гледалиште за око 1200 људи, а сем тога красан јоуег, — сигурно најлепши у нашој држави, — који служи за интимније приредбе, концерте, конференције, па и плесове. То је свакако очит знак колико се осећала потреба позоришта и како се високо ценио његов задатак.

У том позоришту глумило се увек нередовито. Једини покушај сталне дружине извели су браћа Фрајденрајх г. 1898, али без успеха. Помоћи државне, под Аустријом, дакако нису могли да добију. Код отворења г. 1893 глумили су Загрепчани, и то понајбољи, и изнели леп репертоар. Иначе долазиле су спорадично и домаће и стране дружине, загребачка и осјечка драма и опера, путујуће дружине, једанпут чак и чешка опера, а и талијанске оперне и драматске дружине. Биле су то з/аротопе од највише два месеца у години. Год. 1900 основало се и домаће казалишно друштво (дилетанти), које је, већином недељом, приказивало са лепим успехом и домаће и стране комаде, и одгајало у публици смисао за драму. После ослобођења посетила нас је и београдска драма, и сарајевска.

Позоришни · одгој публике дакле је ипак на замерној висини. Утицаји на тај одгој били су различити, каткада сретни, а каткада и несретни. Тешко је било, — а и још увек није докончано дело, — да се и најнационалнији наши људи ослободе оног специално талијанског назирања на позориште, по којему је оно само забавиште, а нипошто уметнички и културни храм. Па и смер укуса био је упливисан традицијама талијанског театра. Ипак домаће дружине које су гостовале у Сплиту учиниле су много за формирање једног еманципираног укуса и назирања које ће уједно бити ближе савременој Европи. Оне су унеле и смисао за специално народни репертоар, тако да се Кошшана давала у Сплиту са великим. успехом, а тако исто и Кнез од Семберије, Мајка Југовића, Хасанагиница итд.

У неким правцима, укус сплитске публике је нарочито развијен и много тражи (каткада и превише). За глуму и мимику појединца, сплитска публика је строг судија, дочим је н. пр. ствар режије и игре епзетбе-а још мање позната. Нарочиту важност полаже публика на салон, а нису [0]