Српски књижевни гласник
Оцене и Прикази. 631
и. „одсвирасмо“, у истом сонету). Слике који пут нису нове, као она одбегла јата која подсећају на МПоћу, познату песму Душана Симића. Извесне строфе су Дучићевске. ХШ сонет има идеју Ракићеве Искрене Песме, а почетни стих:
По олују ти ноћас поздрав шаљем сећа на његово Чекање: По месецу ти шаљем поздрав један.
Али Бојић је ипак свој, и иде даље од своја два славна претходника, чијем је утицају тешко умаћи. Он и овде, у овим „огледима пера“, тражи, и налази, нове обрте, нове сликове („отре—мотре“), смела и ретка поређења. Његов језик је сочан, његова реченица језгровита, његови описи пуни осећања:
Север је плео гранама опело, Побожна зима спуштала се с гора, Из свога сиво-плаветнога двора;
У јаблању се грчила имела.
У самом склопу сонета, он: тражи нове варианте. Истина, сликови аббе—аббс не изгледају нам срећни, не толико због трећег, јеретичног слика, колико због њиховог распореда. Од шест разних образаца у терцетима, најчешћи су сса ееа и саа сее. Има и четири сонета са петнаестим стихом (sframbofto). Један се већ налази у /есмама Бола и Поноса. Тако је ова мала збирка занимљива и за проучавање наше версификације.
У дневној књижевној граји, често се, у надгласавању и надвикивању, заборавља на високи смер Уметности, на скрушеност са којом јој прави поклоници приносе своје скромне дарове. Г. А. Ујевић, који није нимало себар него прави велможа, указао је у добри час на тешку одговорност коју има сваки „свештеник Речи“. Милутин Бојић је био од оних који поштују своју Музу, који траже увек нов, али и песнички израз. Он је песник који пева. Његова је реч „језик Богова“. Ако је то „старо“, он припада прошлости. Али књижевна историја не дели писце на „старе“ и „нове“, него на даровите и неодарене, и Бојић у њој има завидно место. ~
M. H.
Генерал Персен: Сушрашња. 8ojcKa.')
Светски рат је изазвао у свима војскама многа питања, од којих су нека већ од раније чекала да дођу на дневни ред; многи проблеми су сад сазрели, те ће се на основу сте-
1) Сепега! Регсп: L'armće de demain. Paris, F. Rieder et Cie, ćditeurs (Bibliothčque socialiste).