Српски књижевни гласник

636 Српски Књижевни Гласник.

„Индијска Џунгла“. — „Забавна Библиотека“ у Загребу пружила нам је једну књигу више на којој треба да јој будемо захвални. То је Индијска Џунгла Радјарда Киплинга. Књизи претходи предговор преводиочев о раду и значају Киплинговом, који у кратким потезима износи све што је битно. Ма да нам оригинал није при руци, те не можемо оценити све тананости превода, ипак у њему осећамо оно обиље језика, ону мушку речитост и местимичну имагинативну ватру које

су особине Киплинговог стила. А. В.

•

„Невини“. — Габриеле Д' Анунцио, декадентни „ЏОђегтепзсећ“ и ренесансни ретор, писац је романа /' /ппосете (Невини), који је сад објављен на српском, у добром преводу Г. Мих. Добрића (издање књижаре Геце Кона).

Неспособан у своме еклектизму да бира оно што: је најбоље, Д' Анунцио је узео из европске материалистичке и веристичке литературе све понајгоре. Изморен у страственој омарини пожудне радости, у мирису путенога, опојном и спарном задаху земље, штале, плодова, мора и парфимираних будоара, он је тражио снаге и живота и у хришћанско-нихилистичној руској модерној литератури, осећајући потребу добра, самилости и опраштања.

Невини су плод овог студија. Али неисцрпива доброта руске душе изродила се код њега у слаботу, немоћ и хистеричне болове; самилост у окрутно-страствену радозналост пикантне анализе сексуалнога, а хришћанска етика у бесмилену празну и суву декорацију. И овде, као увек, Д' Анунцио је у своме паралелизму: догађаји теку уз живот, не из живота. И овде је он неинтересантан, јер је прорачунан, и књишки преживљен. Ништа ново: прељуб човека кажњен прељубом жене; обоје, кажњени за своју неверу рођењем туђег. детета, ослобађају се злочином тог малог „невиног“ уљеза у њихову породицу. Ту је само перверзна замамност вечно туђега: брачне невере, без истинске трагике која има да се неизбежно роди у души сукобом судбине и људских осећаја. Ово дело, као и сва остала дела Д' Анунцијева, не решава ниједног питања, не ослобађа душе, јер оно не садржи у себи целог човека, његову потпуну индивидуалност, већ само оно што је у њему

2KHBOTHMSCKO. ; JUP: B. B.

: Из дечје литературе. — Преводилац Сјенкјевичевог романа за омладину Кроз Пусшињу и Прашуму, Г.М. Ст. Јанковић, издао је у библиотеци „Мисао“ свој превод двеју Чудних“ Прича пољског писца Корнелија Макушињског. У лепом издању и доброј обради, ове бајке ће бар донекле за-