Српски књижевни гласник
638 Српски Књижевни Гласник.
облику писама из Струмичке Долине (А зибаПегп in Serbia). Ту су испричани лични доживљаји за време енглеске експедиције од конца 1915 до септембра 1917. Књига се, и поред
све простоте, одликује местимично лепим описима. А. В.
“Историја и доживљаји једнога десетпарца“ (Тће History and adventures of a pemny, E. Dane, 1922). — У облику просте приче, писац ове књижице изнео је главне и основне истине из политичке економије. Он расправља и приказује јасно праву везу између капитала и рада у стварању богаства, улогу науке, проналазачкога духа, и вештине. Његова тежња је да ширу публику упозна у облику приповедања са најобичнијим законима економије, те на тај начин изазове народ на праву штедњу; у народној штедњи, заснованој на правим и простим истинама, налази се и најсигурнија заштита против политичара фантаста. Средства да народ постане богат нису била никад обилнија него данас, и само непознавање економских чињеница смета. Њих је писац унео у ову књижицу на нов начин, али тако да их свако може и разумети и без
досаде читати. 4.
Једна немачка књига о југословенској трговини. — Под насловом: (Per Jugoslavische fTandelsbeziehungen und Handelsmeplichheifen, Ba3amanna je jemHa cepHja KpahHx umaHaKa и предавања које је њихов писац, доктор права Х. Пурпус, написао у току 192] године. И он, као Х. Вендел, говори и пише у духу нашега споразума са Немачком, пошто је проучавао и пре и после рата на лицу места наше трговинске
прилике и односе. 1.
Шанфарина Касида. — Д-р. Ф. Бајрактаревић, један од наших и сувише ретких ориенталиста, послао нам је врло љубазно оглед дословног превода (од првог до двадесет првог дистиха) чувене Шанфарине Касиде. Он га није дотерао, но га је оставио, као што је поменуто, у облику дословног превода, како се нашао у његовим белешкама из 1919 године. Баш такав недотеран превод са оригинала биће најзанимљивији за читаоце нашега часописа, који су Шанфарину Касиду прочитали у српском преводу са два разна немачка превода (8. Србеки Књижевни Гласник од 16 септембра 1920), и који ће сад моћи упоредити тај последњи превод са преводом буквално верним оригиналу. Служи на част немачким преводиоцима што су свој превод у стиху и слику тако брижљиве прилагодили оригиналу да се чак српски превод с њиховог превода по смислу мало одваја од арапског оригинала.