Српски књижевни гласник

Српски Књижевни Гласниг.

— Није у томе ствар: вреди и не вреди. Него, или си човек од крви и живаца, или си клада, разумеш, човече Божји! Ето, ти ништа не осећаш. Могу ти ова дерлад скакати по глави — ти ништа. Сутра да чујеш: пао Париз ништа; Немци ушли у Петроград — ништа; предала се сва војска Бугарима, ти опет ништа. Мало час сестра 5јерћеп5оп саопштава радосну вест — ти звиждиш. Све ти равно до Косова, разумеш! Човек мора бити осетљив, Бога му. Човек мора да мисли, мора да осећа; да мисли на ситуацију, да осећа за своје, мора се бити човек, не 2

— Знам, знам, брате, али ти сувише претерујеш. једеш се као месец за сваку. ситницу

— Ене сад, ја претерујем 2 Е, дед' покажи ми како претерујем. И како може бити задовољан неко који је изгубио Отаџбину, који нема појма кад ће се у њу вратити и да ли ће икад видети своју кућу7 То можеш само ти, и нико други; теби само може бити свеједно да се још десет година потуцамо по туђем свету.

— Па добро, оца му, и ја нисам камен, мислим и ја на све то, и шта би ти могао да измениш, на прилику 7

— Ама, ко мисли7 Ти мислиш! Ти мислиш једанпут годишње, после сваке пропале офансиве. Сетиш се онда деце, отплачеш пет минута, а после опет по старом, разумеш! Рекао би човек: све се бојиш да не дође крај овом рату. И ти ми нешто причаш, ти ми кажеш да мислиш. Иди, молим те. А ко те је кадгод видео да се забринеш, да се снуждиш, да си озбиљан као што приликује човеку, Бога му!

— је ли, има ли жаба реп7... А што жаба нема реп 7

Пуковник се наједанпут у пола подиже с кревета и у службеном ставу гледа строго и разјарено у очи потпуковника.

— Слушајте ви, господине потпуковниче. (Ово говорим као официр старији од вас, разумете ли!) Забрањујем вам у будуће свако општење са мном. Јесте ли разумели 7 Молим вас, преселите свој кревет одмах, уклоните ми се с очију. У противном, обратићу, се управнику болнице да вас силом уклони.

— је ли, а зашто жаба нема реп 7

После пуковник окреће леђа, навлачи ћебе на уво, узима

Крајцерову Сонашу и чита. Управо, он би хтео да чита, али он не чита, кида се. ·

-

Ба и ње аза а а а he AGO MN

5 ј |: ~“

i KA, o EEN

<

|.