Српски књижевни гласник

Васкрсење. 5

— Госпођо, нису сви једнаки.

— Скоро сви нестални су.

— О, о људима мислим ја горе од вас, много горе, госпођо. А ви сте рекли скоро сви...

— Тај ми се пут не допада, бруталан је. Себе изузимати, то је по мало...

— Требаће дуго да ме упознате, а кад бисте то хтели, госпођо, и после тога: највеће чудо била би за вас ова смелост моја да вам приђем.

Он је ишао поред ње лагано, упола окренут, у оном нервозном узбуђењу које човека чини комичним, H3BCштаченим и некако слабим. · Његово лице, развучено у један неприродан, намештен и сажаљив осмејак, имало је заиста нечег детињског као и цело његово понашање.

После је он казао ко је, био све слободнији, све говорљивији, несташнији и љубазнији, па прешао да говори озбиљно и узбуђено, а она се све више наслађивала његовим финим наговештајима среће која јој се чинила сад тако близу.

— Кроз цео мој живот, госпођо, који је био тих, складан, сложан, ја сам се увек осећао несрећним. Понекад, гушен силним наступима туге, ја сам грозно очајавао у мртвилу тога живота без живота. Тада, у својој мирној повучености, усред својих снова и чежњи, ја сам назирао жену коју сам данас први пут срео лице у лице. Ја се не варам, госпођо. Јер како бих иначе могао тумачити ону разбукталост, ону прву ускипелост, ону грозницу која ме је обузела онога дана кад сам вас, у мору других жена, први пут срео, и која ми овог тренутка даје смелост, којој се дивим, да вам учиним ову исповест, најискренију коју сам у животу учинио... Допустите ми, госпођо. Ја знам да ми ви с правом можете не веровати, да се ви с правом можете питати: откуд то да човек који ме је само видео, који о мени ништа не зна, који са мном није проговорио ниједну реч, откуд то да он на првом сусрету говори овако као што говорим јат Али не заборавите, госпођо, да има напрасних утисака, да има махнитих момената на смрт важних у животу човека кад он, гоњен мрачним и слепим неким нагоном, потмулим радом неких сила које не познаје, ни сам не знајући шта се то с њим догађа, везује и одлучује своју судбину за некога, за личност коју први пут види. Ја не знам, али бих се заклео