Српски књижевни гласник

СМРТ ФЛОРИЈАНА КРАЊЧЕЦА,

НАДСТРАЖАРА КРАЉЕВСКЕ РЕДАРСТВЕНЕ СТРАЖЕ. (III)

Математички је јасно да су се та два животна смера секла под драматски оштрим кутем, и да је син очеве идеале сматрао једним „огавним борделом“, „трулом и гњилом клаком“, „Бабилоном коме су дани одбројени“, а отац опет сина проклињао и звао га „изродом пакленим“, „лоповом тврдоглавим“ и „антихристом“.

Тај сукоб је у дому надстражара Крањчеца почео веп у време прве гимназије и трајао константно даље, грабећи све дубље и дубље у драматски елеменат, те је често пута тако знао да распали позаспале страсти и нагоне, да је бризнула крв и разбиле се главе, па онда трајала подмукла шутња по два три тедна, да онда опет почне све изнова и да нарасте до беснила и неке барбарске црне демонске мржње, која се распаљивала у оцу и сину.

Стражи тако надстражар Крањчец под бискупским градом у парку под балконом, и свибањска је млака ноћ, пак мирише цвеће по рондоима и канделабри сјају на балкону, а горе се из првога ката кроз спуштене ролете чују гласови и куцање чаша, и виолончело квартета, који гуди дубоко као људски глас. То је вечерас политички обед на који су допутовала мађарска господа из Будима, те се сада горе опет кују некаке врагометне основе, пак је полицији издана строга 34повед да повуче преко целога парка кордон, да не би опозиција опет начинила какав скандал. Разместио је надстражар Крањчец своје људе около града, а сам се шеће под балконом, када му се тако причинило де се оно неко миче у сени јоргована. — Стој! Ко јег

— А шта се врага дереш, још ће ме уапсити.

— Ти сиг За Бога милога, а што ти хоћеш туг