Српски књижевни гласник

Смрт Флоријана Крањчеца. 19

ници проклети пробудили! И сада опет бдиј до јутра, уморан, сломљен, запечених веђа, болестан. Ох! Проклето! Све је то проклето!

| — Tako! Ero! UoBeK y CBOM рођеном стану, пак робује! И не сме да реч проговори, када га срце вуче. Све увек шапћи и на прстима ходај!

Устао је стари Крањчец и отетурао до постеље, и тамо се сагнуо и мучи се, и никако не може да си развеже ципеле, и тако куне и мрмље и проклиње, а све му се кроз мозак плету мисли како је то жива истина да његов син добро учи и да има пет изврсних и да је бистра глава, али некако дубоко одоздо из тмине, однекуд из дна душе, пуше се црне слутње да 'све то некако криво стоји с тим његовим сином и да се све то не може добро свршити.

А син-је подлактио главу обим рукама, и пеку га очи и боли га глава, и поспан је, и натичу му ретци под очима и пече га, али се он не да, него седи тако и бије се са сном, и гута и гута. Гута визије, како долазе културе и цивилизације, и како гасну и вену као светлост и лишће. Расту куполе, храмови, градови, иду војске, пале се пожари, падају главе, живот, то се таласа големи грозни живот, горе-доле, све иде, све расте, све пада...

Слутње старога Крањчеца, да се све то са његовим јединорођеним сином неће добро свршити, доиста су се обистиниле. Све се то није добро свршило.

Био је некакав јубилеј царски, прослава историјски чувене победе, када пуковније иступају у потпуној паради са чакама, ловоровим лишћем и заставама, и када се целебрира понтификална миса и ропијех maximus под свиленом митром пева Те Оешт. У таке дане у левој лађи катедрале седи чиновништво са Марковога трга корпоративно, сврстано IMHO секцијама, уредно, регрутски, са шефовима на челу, са белим „гласе“ рукавицама, цилиндрима и пуцетима од седефа, као што је то објављено било двадесет и четири сата пред тиме у Народним Повинама. Десно од чиновништва седи генералитет, стара господа генерали са црвеним „пругама и зеленим перјем и ађутантима и остртама, а осим чиновништва са Марковога трга и генералитета нема никога у цркви, јер плесс се за таких свечаних дана у цркву не пушта. Плебс стоји и зјака

9з