Српски књижевни гласник

18 Српски Књижевни Гласник.

и панаме и преваре! А ја пљујем по том режиму! Ја ћу узети револвер и пуцати, а ти ћеш онда дигнути сабљу и на мене! Шта је теби, твој син или не! Како онда да то није борбаг Ми се тучемо! Ти то никако нећеш да појмиш да смо ми два непријатеља.

— Бог буди с тобом, дете.

— А какав Бог! Бога нема! И онога твога бана треба устрелити, пак ни њега неће бити!

— Шта-а-аг

— Да! Требало би устрелити бана! То би било једино паметно! Цели Марков трг би требало бацити у зрак.

— Ни речи више.

(Син добро знаде да је свака његова даљна реч сада уље у ватру и црвена крпа. И сада ће он све то потерати у једно болесно беснило, у пароксизам.)

— А што би шутио2 Нећу да шутим! Теби је твоја црква католичка света! Мени је то трговина, као и онај жидов код црнога мачка тамо на углу! Само је народ бедаст, пак још увек купује код те фирме. Али ће и она банкротирати! Скоро!

— Да! Твоја усијана ће глава банкротирати, а не црква!

— Али! Смешна ствар! Видиш, опет један аргуменат како се ми два не разумемо! Појмиш ли ти да је црква већ банкротирала Што7 Ње више нема! То се само чини да она постоји! Али ње већ давно нема!

— Ох, дете, дете! Како си слеп и бедаст! Је ли ти то увиђашт Када ће ти се једанпут очи отворити, бити ће прекасно! Ти си абнормалан.

— Моје су очи добро отворене! Само да су твоје тако, било би добро! Ја сам нормалан, а ви сте у лудници! Ето! Све је то око нас лудница! И оне твоје касарне у којима си протркао твојих петнаест година, младост твоју, и та твоја редарствена стража, и твој Марков трг, и црвена лампа, све ти је то једна лудница! Све то смрди, све је то огавно, све је то проклето!

— А од чега живети, синкот Од чега живетиг

— Молим вас к'о Бога, престаните већ једанпут, уздахнула је са кревета мати Јула, што се тамо окреће са левога бока на десни и постеља шкрипи разваљена сва и трула. Била се је ипак тек негда некако згрчила у клупко и нашла згодну позицију да усне на трен, када су је ето ови разбој-