Српски књижевни гласник

-30

Српски Књижевни Гласник.

Обмана, страсти, лажи, Душа упозна живот блажи И радост покајања;

Када у свему нађе брата, Створење судбе исте,

Па воли с пуно дражи чисте, Јер тако живот схвата;

Када на челу стално гори Мисао за лепотом,

Па човек жури под животом Само да нешто створи Тада је патња увек блиска, Али и срећа тиха:

У сновима се душа њиха, Но стварност мучи ниска!

На цркви поноћ откуцава,

А свет још увек ходи: Жеља за срећом људе води, Док ноћ се шири плава... Како је мучно то сазнање Да многи ноћас пате,

Да сви не могу ни да схвате Чему нам постојање!

Гле! тамо видим преко пута Кроз окно светлост пада: Зашто се буде људи садаг Што дршће зрака жутаг Можда се рађа човек нови, Или умире неког

Да није худник верно клек'ог Да нису тешки сновиг

У сваки дом би душа хтела, Где год се ноћас пати,

Да куцањ болног срца прати И брижна хлади чела...

Све ипак замре. Људи неста. Црнило ноћи влада. Сан увек најзад моћ савлада: