Српски књижевни гласник

Анкета о Српско-Хрватским Односима. 609

Тек са стварањем националног уједињења Југословена одстрањене су не само оне бране које су досад спречавале конституисање јединствене југословенске нације, већ су створени и материални услови за стварно стварање једноставности ове нације. Као и за време уједињења Италијана што се рекло: Италија је засад само географски појам, Талијане тек треба створити, — то се исто може рећи и за Југославију. И као што је данас — неких 70 година након уједињења — развило се јединствено национално осећање на штету сепаратистичког: пијемонтеског, сицилианског, венецианског, римског, тосканског и т. д., такви историјски развитак предстоји и нама:узмицаће нужно и неизбеживо сепаратистичко осећање Срба, Хрвата и Словенаца пред једним вишим нивелизаторским и свеобухватним националним осећањем југословенским. И сасма је природна ствар што такав историјом одређени развитак нашег национализма наилази и на своје природне запреке: на разне сепаратизме конфесионалне и регионалне. Али он ће их нужно све прегазити, јер југословенска национална идеја је прогрес према сепаратним национализмима појединих делова Југословена. Нова јединствена држава биће онај носилац који ће подстицати овај развитак. Ствара се ето пред нашим очима једна капиталистички и финансијски независна југословенска буржоазија. Док смо пре уједињења били колонија немачког капитала, рат нас је у великој мери ослободио тог колониалног положаја. Девалвација аустро-угарске круне и немачке марке учинила је наше банке независним од пештанских, бечких и немачких финансијских магната. Ова девалвација је омогућЋила да су наши ратни и предратни капиталисти, користећи се силним добитцима из трговине с аграрним производима наше земље, добитцима из берзанских шпекулација с диференцама у валути, управо буд зашто покуповали акције многих наших финансијских института идустријских и саобраћајних подузећа. И „национализација“ индустрије, проведена на познати пљачкашки начин, довела је домаћи капитал на водеће место. Сва индустријска, трговачка и саобраћајна предузећа једним јуришем прешла су данас већ у руке наших капиталиста, финансијских института и државе. Па и будућа подузећа, која ће страни капитал настојати код нас подићи, неће се моћи отети интенсивнијој контроли државе и деоби добитака

39